Predrag Ilić - Beleške antropologa Garderpa sa planete Kepler-22b

BELEŠKE ANTROPOLOGA GARDERPA SA PLANETE KEPLER-22b

Zemljani, odnosno ljudi, su veoma fascinantni. Trebalo im je oko 500.000 hiljada godina duge evolucije da prohodaju uspravno, da tu i tamo izgube maljavost, a od skoro su im i umnjaci postali nepotrebni, pa će i oni polako za nekih 1000 godina otići u prošlost. Evolucija je spora, ali sigurna. Zbog kompleksne i napredne anatomije, od mašina za ubijanje za puku egzistenciju u surovoj prirodi, postali su civilizovane mašine za ubijanje surove prirode i nažalost, samih sebe.

Za sad ću ignorisati ratove i odizamanje života zbog raznih faktora. Toga je uvek bilo i uvek će biti, to su oni instinkti koji su ukorenjeni od početka, pravo jačeg, dominacija. Oduzelo se kontroli, onog momenta kad su ti, nazovi jači, nikako pametniji, tiho počeli da dižu ruku sami na sebe i na sve stanovnike planete Zemlje. Već sam spomenuo da je čovečenstvu trebao dug period da postane dominantna vrsta, a za samo 200 godina su uspeli sami sebe da unište, ne još, ali su na tom putu. Dobro, lepo je otkriti da nafta i ugalj mogu da pokreću razne mašine, to je trebao da bude samo jedan stadijum u razviću brilijantnog čovekovog uma, ali sav proizvedeni dim je za kratko vreme zamutio taj isti um. Nisu shvatili, da nafta i ugalj ipak ne mogu da pokreću Zemlju i njene žitelje. Dim i smog nije pomutio umove velikih korporacija, moćnika i bogatih pojedinaca, očito je zagušio kanale racionalnog rasuđivanja svim ostalim običnim stanovnicima. Ponašaju se kao da imaju drugi dom!

Umesto da nauče da žive sa prirodom, odabrali su besmisleniji put, naučili su da žive sa đubretom. "Sitnica je to", kažu ljudi. "Pa šta ako bacim kesu, nema veze to je samo jedno drvo, kanal treba zatrpati, gde ćemo da gradimo zgrade?" Jedna kesa nije ništa, naravno da nije, neka to kaže 7.000.000.000 pojedinaca, to već postaje druga priča i more plastike koja polako guši zemljine pore. More posečenih stabala i manjak dragocenog kiseonika. I ono najgore, kad pravo more izađe iz svog korita. Glečeri nisu neuništivi. Kao da nije dovoljno što sve ispod ozonskog omotača izgleda kao plućno krilo prosečnog pušača, nego sad mora da ima i ožiljke na svojoj površini, oni se mogu zalečiti, ali su uvek tu. Šta je još uvek tu, na šta ljudi slabo obraćaju pažnju? Sunce i vetar. Zemljane i vodene površine već odavno koriste, ponekad na lep, ponekad na glup način. Barem ova preostala dva ne mogu da zagade svojim gnusnim rukama koje samo vole da dodirnu novac, a ne i jedan običan cvet. Ta četiri elementa: vatra, vazduh, voda  i zemlja su dovoljni za bezbrižan život koji može stalno da napreduje i unapredi dostizanje tehnologije koja će pomoći ljudima da žive bolje, a ne da se još više ubijaju i pate.

Solarna energija daje život svakom živom biću na toj mučnoj planeti, zašto ne bi dala život i značajnim predmetima koje ljudi stvore. Vetar svojom snagom pokreće skoro sve što mu se nađe na putu, zašto ne bi pokrenuo i ljudsku maštu u stvaranju lepšeg i čistijeg sveta? Ipak, ljudi kao za inat ignorišu ova prirodna, nevidljiva, dobra koja su uvek oko njih, oni i dalje neumorno crpe ostatke sirotih pra biljaka i dinosaurusa. Možda su ti dinosaurusi bili napredni, inteligentni i pohlepni, pa su skončali na sličan način i sad pokušavaju da daju upozorenje kako ne treba živeti na Zemlji. Možda je planeta Mars bila naseljena ljudima pre Zemlje, a mala nekolicina marsovaca se preselila na vreme gde je izvor života bujao, dok je njihova matična planeta postala crvena beživotna ljuštura zbog neke ekološke katastrofe, pa sad ponavljaju istu grešku. To su samo nagađanja. Sva ova opažanja pokazuju i dovode do zaključka da čovek, koliko god bio inteligentan, ne može tako brzo da se prilagodi uništavanju Zemlje i svoje vrste i svih drugih vrsta. Svi imaju pravo na čist vazduh. Vode se ratovi oko nafte, uskoro će se premestiti bojno žarište oko vode. Svi imaju pravo na pitku vodu. Plemeniti ljudi, budite uporni i nadjačajte standardni vid dobijanja energije. Posecite mišljenja drvoseča, pre nego što oni poseku poslednje drvo.

Čuo sam da su ljudi svojim moćnim teleskopima primetili moju planetu, bilo je pitanje vremena. Svim srcem želim da jednog dana stupimo u kontak, razmenimo duhovne i kulturne znamenitosti. Ipak steže me neki neprijatni omotač, da čovečanstvo neće uspeti ako sad ovog momenta iz korena ne promene način života i posvete se prirodi. Takođe, omotač ima i drugu stranu, da ako ikada dođu do nas, ne prenesu i svoje đubre. Nadam se najboljem. Kraj izveštaja.

Predrag Ilić (1993):  "Rođen lepog sunčanog dana 09.06.1993. Detinjstvo proveo na Zabrežju, tj. 21 godinu, jer sad živim u Beogradu, zbog poplave koja je iznenada potopila i moj zavičaj.

Pohađao osnovnu školu na Zabrežju, pa Jefimiju, pa Gimnaziju u Obrenovcu, trenutno studiram prava. Ameterski se bavim glumom, učestvovao sam u dramskim trupama Ćoše, Pasco i KUD Zabrežje.

U slobodno vreme pišem pesme, priče, scenarije za filmove, crtam, pravim muziku preko kompjutera i naravno igram video igre :)