17: Antologija savremene švedske noir priče

-      Zašto ste postali policajac?

-      Sve to zlo pokušavam da uništim. Jedini problem je što se, izgleda cela civilizacija zasniva na njemu.

Sedamnaest priča o zlu koje vlada u svetu, u Švedskoj, a pisaca je dvadeset, neke priče su pisane u četiri ruke. Zanimljivo je da je većina pisaca istaknuto nagradom Akademije nauke, da je u društvu takva tematska odrednica važna i priznata. Pored toga postoji i nagrada Stakleni ključ. Uređena zemlja i kako u jednoj pripoveci kažu nekad poznata po socijalnoj pravdi, treba da na zabavan način  postane svesna svog društvenog nesklada. Pripovetke u ovom izboru govore o različitim vrstama kriminala, ali i razotkrivaju slabosti društva. Uglavnom su pisane kao logički zadaci. Sve mora da se uklopi i bude precizno komponovano da bi se razotkrilo zlodelo, a da se ne mora uvek direktno opisati. Socijalni razlozi, usamljenost, duševni poremećaj, lakomislenost, društvena neodgovornost su često razlog za smišljanje i sprovođenje zla. Egzilanti dolaze sa svojim konzervativnim shvatanjima morala. Očekuje se poslušnost ženske dece koju su namenili brak u bivšoj otadžbini za starije situirane mladoženje. Žive u svojim naseljima, imaju socijalnu pomoć. Moraju da školuju decu i to menja odnose u porodici. Očevi ili braća onda ubiju devojku jer se zaljubila, pogrešila, ili je nateraju na samoubistvo. Taj konzervativizam izaziva brojnost desničarske partije. Jeni je videla u vestima da su nacionalisti, desničari ekstremisti, dobili značajnu podršku poslednjih godina. Čizmaši…Centar desničarske koalicije u vladi je pod udarom opozicije i poslužiće se bilo kakvim trikom da bi ostali na vlasti. Statistika značajnih ispitivanja javnog mnjenja pokazuje da je podrška nacionalistički orjentisanoj antimigrantskoj stranci dostigla dvocifreni broj.

U zabitim provincijama život stoji, snegom su zavejani, po dvojica žive u iznajmljenim sobičcima kod zlih gazdarica i smišljaju bolji život koji im izmiče. Onda saznaju za transport novca i ubijaju. Uvek je tu neki pametni detektiv koji će spasiti svet. Mnogi od ovih pisaca imaju svog junaka, detektiva, koga prate u sledećim romanima, pripovetkama. To je već tradicija. Više je ženskih autora, većinom se regrutuju iz novinarstva. Po pričama i romanima se snimaju serije, filmovi i imaju brojnu čitalačku publiku. Dva policajca koja su se slučajno upoznali u nekoj kafani slušaju Hendla, Vila-Lobosa: To je delo za osam violočela i jedan sopran. Prokleto lepo. Ali, nailazimo i na religioznu zatucanost i podeljenost koju nismo očekivali. Pa onda nekoliko zabavnih,  nepretencioznih pripovedaka koje se zasnivaju na podvalama bez krvi i strahote. Svet kakav ovde detaljnije upoznajemo i teško bi ga uporedili sa bilo čim kod nas. Nama čista egzotika. 

Magnus Skot je čovek s gorkim izrazom lica, koji neguje svoje predrasude kao najnežnije cvetove u stakleniku.

…

Vikar se neprestano osećala nesigurnom u svojoj ulozi. Kako je ona uopšte mogla da bude pastir tom krdu divljih nekontrolisanih individualaca? Možda je ono što je verovala da je njen poziv bio, potpuno prevaziđeno u eri samoljublja.

…

Pretnja za jednu devojčicu nisu nekakvi pogani starci sa džepovima punim bombona i, tobož, nekom kucom u gepeku kola. Malo ima tih poganih staraca. Mnogo je više dece s majkama koje nemaju više snage da se bore, čiji očevi nimalo ne pomažu, dece koja su trapava i glupava. Dece koja nose masnice iako se nikada nisu popela na drvo.

…

Razmišljao je o rečenici koju je pročitao, o čoveku koji je stajao na mostu i bacao svetlo ugašene baterije na vodu. Ugašeno svetlo, to mu se dopalo, kao da ti je u džep pun mraka koji možeš da izvadiš i prospeš.

Vesna Šejić