Bernhard Šlink - Olga (roman)

Smatrala je da je kob počela sa Bizmarkom. Od kada je postavio Nemačku na prevelikog konja na kome nije mogla da jaše, Nemci su hteli sve preveliko.

…

Niko nije veliki onoliko koliko zahteva njegovo moralisanje, a moral nije baš ugodan.

…

Istorija nije prošlost onakva kakva je zaista bila. Ona je oblik koji mi dajemo prošlosti.

Bernhard Šlink (1944) je nemački pisac, poznat je postao po romanu Čitač koji je i filmovan, nagrađen Oskarom. Profesor je prava na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. U romanu Olga piše o periodu kroz skoro ceo dvadeseti vek u istoriji Nemačke, prateći biografiju junakinje. Ona je imala majku slovenskog porekla, kao dete ostaje bez roditelja i odgaja je baka koja je ne voli. Druži se od najranijeg detinjstva sa Herbertom i njegovom sestrom. Oni su iz bogate buržoaske porodice koja ima tendenciju da dobije plemićku titulu. Herbert će postati njena sudbina. Kad je odrastao, bio je u kolonijalnom ratu 1904. godine u Africi. Potom je putovao po svetu i u međuvremenima bio u ljubavnoj vezi sa Olgom. Želja za avanturom ga je tragično dovela i do Severnog pola. Roman ima tri dela. U prvom je njihova veza, u drugom njen usamljeni život. Ogluvela je i isterana sa posla učiteljice, kao i iz ideoloških razloga. Nije bila spremna da veliča nacionalni zanos. Šila je po kućama da bi na kraju razmazila dečaka iz jedne od tih porodica koji nas obaveštava o njenoj sudbini. Treći deo su njena pisma Herbertu za koga u početku veruje da će joj se vratiti, a na kraju piše bez nade, radi utehe. Ona je samosvesna inteligentna žena koja je uspela da završi fakultet. Bila je seoska učiteljica, i obrazovanje joj je bilo za prekor sredine i vlasti. Nije mogla da napreduje, niti da dobije odgovarajuću materijalnu nadoknadu. Kako se odvija politička situacija ona je kritički nastrojena i to je piscu prilika da  pretrese istoriju. Olgi se mnoge istorijske odluke ne dopadaju, ona je na kraju odlučila da uništi spomenik Bizmarku jer joj se on čini krivim za istorijske nacionalne ambicije koje su je odvojile od voljenog čoveka i tajnog sina koga se na kraju odriče iz moralno-političkih razloga.

Crnci su skončali sa stokom i kao stoka, ležali su na zemlji, a Herbert je sedeo na konju.

…

Gvozdeni kancelar: Mi Nemci bojimo se samo Boga i ničeg više na svetu.

…

Nacionalsocijalizam je od prvog trenutka odbijala. Nemačka je opet trebalo da postane prevelika, nakon što je Bizmark već jednom želeo da je učini prevelikom i učinio je. Ako se to ponovi, posle Prvog svetskog rata uslediće drugi.

…

Pustinje! U peščanoj pustinji hteo je da kopa bunare i gradi fabrike, u ledenoj da istražuje prolaze i osvaja pol, ali sve je to bila megalomanski, sve su bile puke priče. Nije on u pustinji hteo nešto da radi, ne, hteo je da se izgubi. Hteo je da se izgubi u daljinama. U nečemu što je ništa.

…

U tom postojanju otmene grobnice, statue anđela ili velikog nadgrobnog spomenika, ništa ne menjaju. Svi su podjednako mrtvi, niko više niti hoće, niti može da bude veliki, o megalomanstvu ne može da bude reči.

Vesna Šejić