Branka M. Kasalović – Alarm (poezija)

Svedočim o kraju Čoveka

Treba ljudima reći, hm, ono što već znaju

…

Mnogo je gladnih

Treba se zariti u kontejner

U palanci je to nedopustiv sram

U metropoli – socijalni aktivizam

…

Kažu i čovek preko noći osedi, poludi

Nestane bez traga

U smutno vreme pesnikinja Branka Kasalović objavljuje zbirku pesama Alarm. Sam naslov je udaran i metaforičan, alarmantno je vreme u svetu i kod nas, a posebno u Zubinom Potoku, odakle nam piše. Pesme su prisećanja, dileme, snovi koji plaše. Nema patetike i dekoracije, ima bogatog jezika. Stih je slobodan, nije vreme za sonete, ni velike zanose. Vreme je da se opstane i napravi račun sa životom. Da li pojesti šampitu i popiti bozu, najlepšu na svetu i otići zauvek svestan da će boleti, prestati posle, zaboleti još više. U gradu kroz maglu sa čupavom ženom i starcem na ulici i svugde oglasi o prodaji stanova. Mnogi odlaze! Može se i čekati, pa da moraš poći naglo i bez odluke. Onda zamišlja kako poneti samo odeću koja se na gužva jer ko zna gde ćeš biti i šta sve nećeš imati. Možda:

Zapuštena kuća pod bršljanom

Biće nam nova adresa

Napravićemo savez, tako se zida život

Kojom brzinom, ne znam

Pesnikinja se nama obraća, mada u nas ne veruje. Govori sebi, ali to nije utešno. Teši sebe:

Dešava se svakom, nije to niša, ništa strašno. Podsmešljiva je kada se priseća:

Gušiš, brate, stariš!

Treba se razračunati sa poreklom i dedom koji je poludeo u zadnji dan, pa priznao da je ubio mladića, a onda umro. Sudbine nerođenog brata:

Davno je otac zasadio orah uz kuću

Rekli su mu – nemoj

Mladi gospodar najpre ubije oca, pa brata…

Brat sagradi novu

Viđao takve – tamo, i otišao tamo

Nekada se neko izabrao da vlada, sada se palo na lanč pakete odnekuda. Jer:

Okrutni ljudi se krili iza kulisa

Kasnije otkrili nakazna lica

Sat otkucava, negde u belome svetu nekome počinje život, ima holivudske nade za nove avanture, ne ovde i ne našoj junakinji. Neće više biti nove dece, odraslima ne treba više majka. A majčina kutija za lekove ulazi u upotrebu:

Umor od povezanih doba, majčinih -

mojih – minulih

steže me u žilama

Može se pobeći na tri dana:

Sa taksistima pregovarati, lukavo

Bili su to dani kada je sebe trebalo

Gledati

Iz zakrivljenog ugla, smelo

Onda sam počela raskošnije da dišem

Zaljubila se u sva svoja lica, postala

putujuća drama

Ulicama grada prkosno u tenku jezdi lepi Vlah Alija i tanka je nada da će po njega da se sve završi kao u epskoj pesmi Starca Milije, da će doći novi Banović Strahinja da mu zubima zakolje belo grlo. Nije sve rečeno tako, ali znamo naše junake.

Ovo je zbirka zatečenog stanja i prkosa:

Ljudi plaču i cvile, i na njih pucaju

šinteri u zoru

Leš je leš, i čovečiji i pseći

Ovo je poezija koju moraš više puta čitati, i nije lagodno, ne možeš ostati ravnodušan čak i ako si u zabludi da u boljem svetu živiš. Ne treba ovoj poeziji stilska analiza, ni traženje filozofske postavke, došli smo do zida i ne pomaže nam da se pravimo uzaludno i naknadno pametni.

Vesna Šejić