Dule Nedeljković – Bože brate (roman)

Zašto banalni ljudi imaju potrebu da disciplinuju mase, da budu redari?

…

Usamljenost je tragedija genija. Što sam više živ sve sam više tužan.

…

Nije imala sreće što se rodila lepa i shodno tome odmah prokužena, ali naučila je da se sa tim invaliditetom kreće kroz život.

Meni su najbitniji muzika i humor je izjava junaka koji je alter ego samog pisca Duleta Nedeljkovića i određuje temetiku romana Bože brate. Roman se može čitati kao fantazmagorija, ili polusvesno stanje čoveka koji je pao sa trotineta. Bog brat je prvi od pet sinova Adama iz Marinkove bare, sakupljača sekundarnih sirovina. Posle rasvetljenja se pojavljuje kao bog pred našeg junaka i daje mu šansu da napravi spisak od 99 muškaraca i žena koje će preseliti na planetu Kajdžaguguu jer naš svet očito nestaje. Bog će ih sve pretvoriti u tridesetogodišnjake da bi začeli novu zdraviju ljudsku zajednicu. U odabiranju ljudi sa kojima bi otišao u avanturu, a zamišlja je kao velki parti, opredeljuje se za svetski poznate muzičare i lepotice. U toj akciji će se posle niza godina sresti sa svojom nekadašnjom velikom ljubavi koju je jednom napustio posle šest meseci veze da na bi doživeli propast ljubavi. Tako roman ima i ljubavni zaplet. Roman je pisan žargonom grada, sa bogatstvom zezalica i brzalica u nadgovaranju i nadmudrivanju. Duhovitost jezika je poseban kvalitet. Jedan deo teksta je na engleskom i to su citati od Muhamed Alija do odlomaka sa muzičke scene saobraženi sa situacijom, podvlačeći smisao. Kao i u prethodnim romanima Duleta Nedeljkovića susrećemo se sa orginalnim tipovima sa ćoškova u gradu, na ulici, u kafani: dilerima, tabadžijama, kelnerima, raznim karakondžulama. Glavni junak je hemingvejevski lik koji imponuje svojim sveznanjem i iskustvom, ali na kraju ga nešto ukopa.

Dule Nedeljković je redak iskren i pravi beogradski pisac. Onaj koji zna sve ćoškove grada, a imao je radoznalosti i kuraži da se preda svim gresima svoje generacije ali i snage da ih preživi. On nije jedan iz niza kopija Bukovskog, nego stvarnosna proza ličnog doživljaja. Sada je svedok slobode života pre imejl poruka. Cenio je mogućnost da se satima govori o ukusu, filmu, novim idejama. Ovo vreme mu je falično jer je prepuno isfoliranih političkih žvaka. Pisac se razlikuje od kulturnog miljea novogovora kojim se sa siromašnim lažnjačkim rečnikom govori o praznini ideja, originalnosti, nedostatku hrabrosti da se bude svoj po svaku cenu. Novi čopor bleda lika. Jedva sam čekao da se planeta raspadne zbog ovog rodnoravnopravnog jezika ili kako se već zove! Ako si visok – puzi, ako si nizak – guzi.

Kratkotrajni duh slobode s kraja sedamdesetih i s početka osamdesetih jedini je period kada su ljudi zaista živeli punim plućima. Kada je osnovni kanal komunikacije među klincima bio senzibilitet. Kada su svi udruženi protiv debiliteta, koji sada uzvraća udarac. Generacija je emitovala energiju koja je zastrašivala svetski estabilišment. Naivnost i idealizam su pretili da pobede zle lihvare.

…

Stanovinici planete većinom su bilil oni sa dna društvene lestvice. Obespravljeni i osiromašeni se više nisu bunili. Ljudi su postali sline.

Vesna Šejić