Enes Halilović - Ljudi bez grobova (roman)

Rat. Još uvjek bombe nisu pale na Novi Pazar. Đak ne ide u školu, bokser ide na treninge, a čitalac ide u biblioteku.

…

Siromaštvo čovjeka čini providnim.

…

Kad god ne znaš šta sa nekim likom usmrti ga, i nikad neće biti neuverljivo.

Enes Halilović je za roman Ljudi bez grobova – Goldbahova hipoteza dobio ove godine Vitalovu nagradu. Radnja se dešava u ni selu ni predgrađu, ljudi su raspolućeni između zaposlenja i zemlje. Lukara je ludo mjesto. Nekad su tu živjeli gušavi; kasnije ludaci. Nešto se tamo čudno dešava s narodom. Glavni akter i pisac ove storije je Semir Numić koji muca kad govori i zato piše rečito. Upoznajemo porodicu Čiji je taj Numić? Da nije sin onog ubice? I tetka mu je ležala zbog ubistva. A ima još jedan ludak u toj kući… Rođena sestra ih se odrekla… Godinama nije rodni prag preskočila. Toliko je ubistava da posle prve četvrtine prestajemo da brojimo. Razlozi su socijalni, beda i nemoć da se ispune snovi i ludilo, kao i sticaj okolnosti. Nije kriminalni roman, možda socijalno psihološki i sa zadnjim ubistvom vračare koja čini ljude nevidljivima, pa ih onda prijavljuje policiji, postaje nadrealan. Dva kockara, čovek koji je najdeblji u zemlji, blizanci: jedan glavni junak, drugi od rođenja nepokretan po raznim institucijama smeštan, pored ostalih neočekivanih junaka i situacija čine roman neočekivanim. Ljubav pokreće radnju i zločine. Sitni trgovac koji podmeće svoju robu u državnu radnju i tako se obogati, kafedžija i takvi tipovi čine elitu, moćne ljude u romanu. Svi su oni na neki način poremećeni, izazivaju zločine svojim ponašanjem i perverznim željama. Da se ne bi kao čitaoci pitali da li je išta tu logično i socijalno utemeljeno pojavljuje se i nadreala. Svet uklet, naturalistički opisan. Semir se kockarskim spekulacijama svog komšije zapošljava u ludnici, te i to zlo upoznajemo, a na kraju romana se tu susreću likovi koji razrešavaju zapelet. Samir možda saznaje ko mu je stvarno otac. Mislio je i u celoj pretrazi tražio puteve koji su doveli do tragedije Numana Numića, ubice zbog ljubavne uverede i hajduka koji je uspevao da se sakriva danima po šumama planina i kada je ugrožen ili izdan od jataka da dalje ubija. Nalazimo se u mahali i kroz priče uz kafenisanje Samir odrasta i ponešto saznaje od tetke Bademe koja ga je i odgojila. Goldbahova hipoteza, matemataička zagonetka na kojoj potajno rade najveći matematičari, je san njegovog prijatelja studenta treće godine književnosti i čuvara tuđe stoke. On misli da ima razrešenje, a kad ubije i stigne u zatvor ipak sebi oduzme život. Sva ubistva su opisana kao socijalni, porodični gnev, ludilo i time čak i opravdana.

Svaka trošica kojoj je bilo suđeno da uđe u njihova usta, ušla je. Kome je Bog dao dušu, dao mu je i opskrbu i svako je pojeo zalogaj koji mu beše upisan.

…

On, te noći, nije sanjao. Tvrdo je spavao kao kamen u bunaru.

…

Iako je mnoge kuće u crno zavio, ne beše mali broj onih koji su došli u našu kuću da izraze saučešće. Otac je bio glavna tema. Mnogi su došli da čuju nešto o čemu bi kasnije mogli da pričaju u kafečajnicama i kafanama – da ispune svoje prazne živote nekakvom istinom iz prve ruke.

…

Ljudi više mrze onog koji zna da piše nego onoga koji je dužan krvi. S takvom mržnjom me i danas gledaju neki tanušni pisci.

…

Pojavila se velika para, neki su otvorili firme, a neki rade drogu, velike ture idu preko Turske prema Zapadu, skoro sve ide preko Pazaraca.

…

Oduvjek sam čitanje posmatrao kao dokaz volje, ali Šopenhauer kaže da genije čita knjigu svijeta.

Vesna Šejić