Frederik Begbede – Brana na Atlantiku (roman)

Književnost se sastoji na čekanju na rečenicu koja nikome nije potrebna.

…

Autor želi da se suoči sa smrću od koje čitalac beži.

…

Čim vlast nešto zabrani dođe mi da ne poslušam.

Iz romana u roman pratimo Begbedeovu biografiju i skoro da imamo pred sobom epopeju. Kako je on uvek na bitnim mestima u društvu, imamo i uvid u duhovnu klimu krugova u kojima se kreće. Od dvanaest godina je sa ocem bio na branču kod Miterana. U romanu Brana na Atlantiku pisac se za vreme lokdauna nalazi na rtu Atlanskog okeana koji njegov domaćin i prijatelj brani tako što svu svoju energiju i kapital ulaže u nasipanje gomilama šljunka i peska da bi ga sačuvao od nestanka. Tako se logično zbog bolesti koja je obuzdala čovečanstvo pojavljuje i tema čovekove bespomoćnosti kada priroda uzvraća udarac. Bolest se širi, a more runi obale kopna. Nestaće gradovi, potopiće se šume. Forma pripovedanja je ovog puta nova, svaka rečenica u tri poglavlja romana je proredom odvojena. Sledeći već od antike do Ničea pistupak iznošenja ideja, tako što će ih pisac pretvarati u maksime i time izoštriti sadržaj. U početku to biva usporeno čitanje, ali kako je Begbede vešt pripovedač, zaboravljamo na formu i radnja uzbudljivo teče. Poslednje četvrto poglavlje je u ustaljenoj proznoj formi. Okolnosti, a i to da je autor ili njegov alter ego sada pedesetpetogodišnjak, ga navode na preispitivanje. Vraća se u detinjstvo, odrastanje, egzibicionizam u mladosti, odnos prema roditeljima. Moglo bi se iz navedenog pomisliti da je to neka mračna knjiga, ali nije, pisac je duhovit i zahvaljujući obaveštenosti, obrazovanju, pripadanju slavnoj istoriji kulture, i patetika je prihvatljiva, a ispovest dignuta na viši novo. Odvojio se od svoje dvoje malene dece i žene, koja je konačno odabrana za ceo život, da bi napisao roman, kako tvrdi svaki dan po jedna rečenica koju zapisuje krijući se jer to oseća kao greh. Iz opisa odrastanja uz brata između razvedenih roditelja saznajemo jedan bezbrižnan trenutak u tom vremenu, gde otac pred njima pravi raspuštene žurke sa prijateljima, majka ima znatan broj partnera koji su se kretali kroz njihov život. Ta nazabrinuta lagodnost je formirala njihove živote. Brat živi trideset godina u braku, a on je sve do sada bivao više puta zaljubljivan i u privremenim vezama. To je uzgred, a pisac se bavi razvojem svoje erotičnosti do egzibicionizma. Čekamo sledeći roman i nastavak epopeje.

Kapitalistički svet je svesno organizovao usamljenost svih, prvo potiskivanjem porodične zajednice, a zatim marketinškim tehničkim alatima koji favorizuju individualnu izolaciju, sve pod maskom olakšavanja međuljudiskih odnosa (a zapravi vurtualizujući ih).

…

Odkako je čovek izašao iz pećine, sve, apsolutno sve, što je radio bilo je emancipacija od prirode.

…

Borba protiv prirode rat je 21. veka. Ono što se niko ne usuđuje da kaže (jer je previše užasno) jeste da je priroda prestala da prihvata čoveka.

…

Sreća je osvajanje svakog trenutka; nikad ne možeš da se odmaraš na lovorikama u svojoj kosi; u pitanju je borba golim rukama.

Vesna Šejić