Goran Marković – Zavod (roman)

Veru u bolji svet i ludilo deli samo jedan korak

Goran Marković u romanu Zavod ulazi u istorijske vode. Radnja u romanu se odvija od 1893. god kada je Avran Frkić otvorio Zavod za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom u sred Beograda, a završava se događajima posle Drugog svetskog rata.

Hod junaka romana kroz istoriju je omogućio piscu da pokaže naše karaktere u teškim istorijskim okolnostima, sa jedne strane su slavohlepni i na svaki način pohlepni ljudi koji se ne libe zla i laži da bi stigli do vlasti, na drugoj strani su intelektualno snažne ličnosti, okolnosti ih neće slomiti i uspeće da se izbore za svoje dostojanstvo.

Dragomir Jovanović koji je u vreme Hitlera stvorio karijeru, organizovao je upravu grada i specijalnu policijju, upravljao logorom. On ispituje Stanu Đurić, Huga Klajna i pokazuje svoju moć. Na sličan način će Aleksandar Ranković u partizanskim uslovima proveravati Vladislava Ribnikara, prvo razgovor, pa zapiši šta si rekao, metod Sovjeta, a kasnije koristan na Golom otoku za slamanje ličnosti. Hugo Klajn je u Beču posle studija završio obuku kod Frojda i prvi uveo psihoanalitičke metode lečenja u našu sredinu. Vladislav Ribnikar je dao tadašnjim novinama Politika, čiji je vlasnik bio, značaj i slobodu izveštavanja, njegov dom je bio mesto sastanaka vrhova partije. Radnju u romanu pokreće i ljubavni trougao, Stana, poznata pijanistkinja, Ribnikarova supruga i majka tri dedeta će se prošavši Klajnove sesije u njega zaljubiti i oni su se venčali.

Roman je zasnovan na faktima: venčanim listovima, krštenicom njihovog sina. U okviru te drame se dešavaju svetski lomovi: značaj Masonske lože, progoni Jevreja, proglas kralja Aleksandra (citat), njegovo ubistvo u Marselju. Partizanski pokret je određen Dedijarovim partizanskim ideološki obojenim dnevnicima. Sa druge strane Hugo Klajn će rat provesti u podrumu porušenog zavoda, kao klošar, kao miš, kako on zapisuje u svom dnevniku koji je u tim podrumskim uslovima vodio, često bez hrane, bez grejanja, struje, uz sveću. Klajn će pisati pre toga književne eseja o Krleži, Šekspiru, sa psihoanalitičim uvidima u analizi ponašanja junaka dela. Za vreme boravka u podrumu da bi spasao intelektualno dostojanstvo i samobitnost pisaće o suštini drame i odnosima režisera i glumaca. Posle rata će biti upravnik Narodnog pozorišta i to je mesto na koje će ga postaviti sam Ribnikar, bez zle krvi. Kako piše svojoj bivšoj ženi Stani da razume njihov razilazak jer se radi o nedokučivim putevima kojim nas srce vodi. Na kraju romana ćemo naći biografije ličnosti o kojima je pisano jer oni su bili autentični predstavnici društva.

Roman je slika naših mentaliteta tako da iako je to istorijski roman, situacije i karakteri se i danas daju prepoznati, govore i pored izmenjenih političkih okolnosti i o ovom našem spornom trenutiku. Da nije ovakva kulturna politika, ovo bi bio krajnje zanimljiv i potreban film.

Priča se uvek, bilo da se radi o realističnoj pripovesti ili apsolutnom produktu mašte, o rekonstrukciji stvarnih događaja ili nekoj distopiji, aktuelnoj temi ili mitu, oslanja na unutrašnji svet pripovedača.

…

Kolko traje rat? Moje iskustvo potiče iz Velikog rata. U početku računaš: nekoliko meseci. Ali kasnije postaje jasno da si se prevario u proračunu, da nema izgleda da se završi tako brzo. Mrtvi se gomilaju, ratna sreća prelazi sa jedne na drugu stranu, propadaju pregovori o miru i polako počinješ da strahuješ da rat, zapravo, name kraja (iz dnevinika Huga Klajna).

Vesna Šejić