Ivana Dimić - Sve u svemu (zbirka priča)
Dimić, I., „Sve u svemu“, Beograd, Laguna, 2019.
U ovoj zbirci pripovedaka se nalaze probrane pripovetke iz prethodnih zbirki i nove priče. Teme Ivane Dimić su raznorodne, apsurdom se poigrava, o mužu koga nema šaljivo govori, o prijatelju koji jednom i ode u one krajeve sa setom, o smrti dragih od dede do oca, o svojoj smrti sa kojom se pogađa i ponekada joj se ruga, tuzi, nepravdi, veri. Mudra knjiga, da se ne nabraja. U dijalogu je sa piscima koje želi da sledi, pre svega sa Gogoljem, i na žalost u ovoj zbirci nisu uvršteni svi dijalozi sa tim čarobnjakom apsurda. Pohode je u snovima, i na drugi način Čehov, Harms, Jejts, Prust, Crnjanski.
Šta je teoretski tačno proza Ivane Dimić je teško reći, to su pripovetke ili pesme u prozi. Svi njeni uzori su se poigravali formom. Njoj to uspeva. Knjiga joj je ponekada ispred života. Često govori o sebi, sa ironijom i samoironijom, pisci koje ceni je posećuju i grde je. Ljubav je željena i nedostižna.
"Nekome muž služi za finansijsko, nekom opet za emocionalno izrabljivanje; nekom u idolopokloničke svrhe; nekom drugom za razonodu, pak za reprodukciju, pa kao vakcina protiv samoće, ili napokon za to da tegli kiselu vodu iz samoposluge."
"Oduvek je bilo važno biti u toku. Toga su bili svesni i književni klasici. Danas je za takav zahvat potrebno da se bude bezosećajan, sebičan, nemoralan, bahat, ambiciozan, koristoljubiv merkantilan, pohlepan, gramziv, svirep i krajnje popustljiv prema sebi. Poželjno je biti viđen, jer je to dokaz o ličnoj vrednosti. A i moderno je. Treba se dokopati medija, valjalo bi steći popularnost. U tu svrhu zgodno je domoći se nekako novca, pa zatim nekretnina, još bolje vlasti nad ljudima, samim tim i moći. Bezobzirnost je modus koji će se onda lako sam formirati."
„Kad se vlast doseti, rasteraće nas kući silom. Ako se bude zanela i potamani suviše naroda, vlast će da se promeni. U svakom slučaju, doći će red i mir. Vlast će biti vlast, a narod će biti ja, ukoliko uspem da pobegnem kad krenu da mlate. Ako ne uspem da pobegnem, opet imam dve mogućnosti: 1) ukoliko se vlast promeni biću žrtva i možda i heroj; 2) ukoliko ostane ista, biću poginuli huligan. Moram još da dodam da će mi biti žao sebe kao najomiljenijeg dela svoga naroda čak i ako ne poginem nego samo dobijem batine. Zato što sam po prirodi veoma plašljiva i mrzim kada me biju. S druge strane, međutim, ne mogu da odolim demokratiji. I tako, tresući se od zime i straha, svakog dana ponovo izlazim na ulice da budem pobunjena masa.“
Vesna Šejić