Kolson Vajthed – Ritam Harlema (roman)

Samo je lenj bog mogao tako ogoljeno da prikaže zlo.

…

Odmakneš se i ceo svet postaje učionica ako treba.

…

Karni nije mogao da se seti kada je glasao, ali je bez sumnje glasao za tog tipa pošto su rezultati unapred bili određeni.

…

U ovom sam poslu naučio da je život jeftin, i biva sve jeftiniji što je veća lova u pitanju.

Kao što je Marija Puzo opisao vladavinu italijanske mafije, tako u romanu Ritam Harlema Kolsona Vajtheda je opisano kako živi podzemlje Harlema. Toliko je rasprostranjen život kriminala da imamo utisak da drugačiji način opstanka nije ni moguć. Glavni junak Karni je sin malog, ali u kraju slavnog kriminalca, uz koga odrastanje nije bilo lako. Tako se on, mimo tradicije, posvetio studiranju ekonomskih nauka. Redak koji ima diplomu, ali da otvori svoju radnju nameštaja mu je omogućio štek u staroj gumi koji je pronašao dve godine posle očeve pogibije, u slučajnom okršaju. Svet koji u romanu susrećemo su manji i značajniji kriminalci, narkomani, inspektor koji obilazi kraj da pokupi koverte reketa. Bela i crna zajednica se retko dodiruju, to su dva sveta. Karni se bavi legalnom i ilegalnom trgovinom, uz nameštaj preprodaje ukradene dragulje. Iza niza legalnih prčvarnica se nalazi deo podzemlja. Nema moralne razlike između sitnih lopova i enormnih bogataša, sem što sića mora svojeručno da se bori za život, a oni na vrhu imaju plaćene advokate, ubice. Kapital ne sme da propadne. Novac vlada. Tako u romanu upoznajemo Van Vajd porodicu, Holanđane, graditelje Menhetna. Prvi uspešan je bio i gradonačelnik ujedinjenog Njujorka, ma šta to bilo. Moćnik je spreman da ucenjuje i uništi svog razmetnog sina koji se drznuo da ne poštuje tradiciju. Sa diplomom prestižnog koledža postaje homoseksualac, narkoman, i smuca se po Harlemu. Zapleti su zanimljivi, na ivici pucanja. To je vreme od 1954. do 1964: vladavine Kenedija, zidanje Trgovinskog centra na neisplaćenoj imovini malih vlasnika. Central park je takođe stvoren tako što su rasterani siromašni stanovnici, uglavnom crnci. Nema zakona, ni države, svako se snalazi kako zna i ume. Posao cveta samo na pokvarenosti i moći novca. Nema tužnog kraja, svako plati svoju cenu, a najveštiji uspevaju. Roman je napisan 2001. kada su i kule bliznakinje uništene. Vlada piščev osvetnički duh. Pisac je na strani svog junaka, svog naroda simpatijom za male gubitnike. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade.

Amerika je velika i vrvi od mesta na kojima vladaju rasna netolerancija i nasilje. Puteva oko mesta u kojima se ne smete zateći posle zalaska sunca i belačkih oblasti iz kojih možda nećete živi izaći, gradova i okruga koje treba izbegavati ako vam je život mio.

…

Sudija mu je dao da bira hoće li u zatvor ili dobrovoljce. Sudija je dobijao proviziju za svakog kog bi poslao u rat.

…

Danas nigde ne možeš da odeš a da ne naletiš na neko žarište.

…

A šta možeš da kupiš ako imaš milione: sve ostalo. Policiju, gradsku vlast i bezlične ubice da rade kako im kažeš.

Vesna Šejić