Lešek Kolakovski - Prisutnost mita (filozofski esej)

Umetnost je način praštanja svetu njegovog zla i haosa.

…

Mit je istina za nespokojni um, gladan sigurnosti.

…

Svi dosadašnji projekcioni i osvajački mitovi pozivali su se na ideju izabranog naroda – bar kad su iz faze maštanja prelazili u praktičnu fazu.

Lešek Kolakovski je 1971. godine objavio esej Prisustvo mita. Poznati je prvo poljski, a naknadno i svetski, filozof. U ovom eseju preispituje, posle svih strahota prve polovine dvadesetog veka, opasnost i potrebu za mitom. Mit je okupljajući faktor za čoveka u zajednici, kao i neophodnost opstanka zajednice. Na svoju žalost morao je da ustvrdi da svako konačno filozofsko pitanje podleže mitskim rešenjima, svaka pobuna takođe. Logika jezika, osnove filozofije su prema mitu usklađene. Prema čoveku zjapi ravnodušnost sveta i konačnost smrti. Moć, zgrtanje materijalnih bogatstava, menjanje prirode da bi se njome zavladalo i učinilo svojim i bliskim, ne pomaže i tako se približava ravnodušnosti. Već kada je u 18. veku čovek počeo da ima mehaniku da menja i vlada shvatio je da je netaknuta priroda dragocenost, pojavljuje se Ruso i romantizam. Opomena nije ništa promenila i dalje čovek želi da vlada prirodom, danas već zlokobno. Hrišćanstvo i budizam su se zasnovale na poštovanju bola koji jača čoveka, isposništvo dovodi do sklada. Odavno smo u bekstvu od bola i otuđenosti. Imamo svu strukturu države koja nam ostavlja utisak delimične odgovornosti jer će institucije preuzeti svoj deo društvenog zadatka, mi ne moramo. To slabi celovitost ličnosti, odgovornost pojedinca. Pribegava se svim vrstama analgetika sa iluzijom da ćemo tako vladati svojim telom i usaglasiti ga sa duhovnošću. U tom apsurdu se predaje kolektivnim mitovima koji se kvare i postaju pogubni. Nadamo se pravdi kroz pravosuđe, koje mi tako nesavršeni i potkupljivi organizujemo. Filozofi od Platona se nadaju da kad bi svet bio u njihovim rukama, bio bi bolje organizovan. Neko bi mogao da brine o ispravnosti mitova kojima se upravljamo. Kroz istoriju nemamo tako srećno iskustvo, čak ni u bajkama.

Mitovi koji nas uče da je nešto vrednost, neizbežni su ako ljudsko društvo treba da postoji.

…

Naše bivstvovanje u istoriji svaki čas obnavlja svoju energiju iz korena mita. Zahvaljujući njemu, stičemo pravo da dajemo smisao događajima i pravo glasa za bilo šta ili protiv bilo čega od onoga šta se dešava.

…

Praštanje ni u kom slučaju ne označava mirenje sa zlom niti odustajanje od suprotstavljanja zlu.

…

Mit Uma treba da pruža otpor očajnom čovekovom pristajanju na sopstvenu slučajnost.

…

I u izgladnjivanju i u zasićenosti ljubav se ispoljava kao pokret usmeren ka mitskoj vrednosti.

…

Sloboda drugog je komponenta mita, neizbežno sadržanog u našem odnosu prema drugom kao ličnosti.

…

Misao je oruđe bekstva od patnje i stoga je nezamenjiva, ukoliko je uspešna.

…

Mogu proći kroz život u sanjivom zadovoljstvu zbog posedovanih zaliha; jedino ne mogu da od tog života učinim pokušaj da bude čovečanski, i ne mogu da se potpuno lišim neugodnosti koja će vrebati u osećanju – skrivenom i negativnom – da me je strast kojoj sam dopustio da me opsedne, isključila iz ljudske zajednice, a time me isključila i iz ljudskog postojanja.

Vesna Šejić