Linda Bustrem Knausgor - Dobro došla u Ameriku (roman)

Reči su tako teške. Tako je teško razbacivati ih okolo.

…

Zajednički život možda i jeste bio upravo to, premeštanje tačke ravnoteže sve dok svima ne postane podnošljivo.

…

Tatin smrt je predstavljala pobedu za mene i Boga. Bila je to naša prva saradnja.

Iz Švedske nam dolaze priče koje često govore o društvenim problemima, didaktičke. Linda Bustrem Knausgor u kratkom romanu Dobro došla u Ameriku govori o porodici koja je povređena očevim depresivno alkoholičarskim stanjima. Nekada u Vreme Mopasana i Čehova to bi bila novela. Glavna junakinja je kćerka, devojčica koja je zamolila Boga da joj otac umre i on je posle nekog vremena, odvojen od porodice koju je povređivao, i umro. Koliko god osećala ličnu krivicu, zna da je to za njega bio jedini izlaz. Brat joj se odvojio u svoju sobu i bavio se muzikom. Majka je uspešna glumica, sunčana strana porodice. Devojčica prestaje da govori. Njoj se čini da je to odgovor na svet koji joj više ne odgovara. Neće ni da piše, to bi bio kompromis. Trudi se da ne pokazuje ni gestom ni mimikom šta oseća i misli. Ide u školu, odvaja se od dece, a nekada je bila najpopularnija, vesela, dobijala nagrade za pevanje. Plaši se da ne progovori u snu, time bi prekršila svoja pravila. U jednom trenutku je počela da laže svoje drugare, smatra da je i zato zaćutala. Mi iz suptilnog opisa saznajemo da je odabrala mrak, jer je to bila očeva strana. U noći šeta po stanu, zaključava brave. Duh oca je posećuje i okreće od majke. Ona u strahu moli Boga da je uzme. Plaši se brata i ne ulazi nikada u njegovu sobu. Zidovi je pritiskaju, idu prema njoj, pridržava ih rukama. Donosi zrele zaključke. Mi shvatamo da je to stanje duha koje ona nije odabrala. Brine za majku, ali joj ne može udovoljiti tako što bi progovorila iako je svesna da je time unesrećuje. Sem problema očeve bolesti mi se pitamo šta je sa vaspitanjem. Nekad je Platon smatrao da je strogo vaspitanje sa jasnim zahtevima i zadacima znak ljubavi prema detetu, kazna takođe. Danas smo zbunjeni. Bilo je pokušaja da dete bira kako će se ponašati i šta će raditi, to se čitalo u Slobodnoj deci Samerhila. Projekat je propao, ali njegovi tragovi ostaju. U literaturi mnogo pre je borba protiv očevog autoriteta i zahteva bio glavni problem, sada smo na drugoj strani. Ovde dete brine o sudbini roditelja i to ga skoro dovodi do sloma. Pedagoške poeme uvek imaju izlaz, tako se i u ovom kratkom romanu naslućuje razrešenje.

Ranije sam često išla sa mamom u pozorište. Više ne idem. Poslednji put kada sam je videla na sceni, igrala je neku polu boginju slobode koja je migrantima želela dobrodošlicu u Ameriku. Bila je ćelava, a krhotina ogledala joj je virila iz čela. Baklju je izgubila. Obožavala sam to. Mislim, kako je izgledala. I njene krike koji su grmeli scenom. Dobro došli u Ameriku.

…

Nedavno sam napunila jedanaest godina. Može se reći da je bila prava lakrdija, sa rođendanskom pesmicom i poklonima bačenim pred mene kao da sam kuče.

…

Ćutanje je uvek bilo prisutno negde tu, kao mogućnost. Crni pod na koji se može zakoračiti.

…

Mrak je bi svuda. Mrak je zaudarao. Zaudarao je na strah i nešto slatko.

…

Bilo je sigurno da nema snage ni za šta. I da ga njegova tama nagoni da umre. On više nije imao nikakve vrednosti u sebi. Bio je potrošen čovek.

…

Razmišljala sam ko donosi odluke u našoj kući i zaključila da izgleda svako misli da je u pitanju neko drugi. Mama je mislila da odlučuje ona sama, mada je zapravo znala da nije tako.

Vesna Šejić