Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Mario Liguori - Napuljski diplomata (roman)

Čitaj

05. 10. 2019. u 09:00h Beograd, Srbija

Mario Liguori - Napuljski diplomata (roman)

Liguori, M., „Napuljski diplomata“, Beograd, Laguna, 2016.

Mario Liguori - Napuljski diplomata (ilustracija)

 

Mario Liguori je Napolitanac i doselio se u naš kraj. Toliko je naučio jezik da je počeo da piše romane na srpskom, što je verovatno istorijski presedan. Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Predavao je i u Švedskoj, boravio u trideset zemalja.

Ovo je roman o diplomati kome se posle dedine smrti desi da odluči da se pozabavi diplomatskom karijerom i tako stiže u Beograd. Kroz ceo roman on poredi svoj rodni Napulj i Beograd gde se obreo. Ne pronalazi samo lepe osobine jedne i druge sredine, nego je spreman da čak češće poredi neorganizovanost, lenjost, bahatost jednih i drugih građana. Ne zna tačno kako funkcioniše podzemlje u Beogradu iako zna da ga imamo, ubili smo Đinđića, ali zna da dugo nije bio svestan ni Komore, napuljskog podzemlja. Kada govori o Napulju, nabraja sve značajne pisce od Getea do Dikensa, a onda otkriva da su i naši pisci od Ljubomira Nenadovića do Crnjanskog imali lepu reč i lično iskustvo putujući i zadržavajući se u tom gradu.

Roman je pisan za široki krug čitalaca, ima romantičnu ljubavnu priču. Naš junak će naići na dugokosu, dugonogu plavušu, pametnu, načitanu lepoticu punu ljubavi i topline i tako će ostati  u Beogradu. Nije ni to dovoljno već imamo i epilog kada se njegova kćerka na letovanju kod dede na moru u Četari pored Napulja sresti lepog Napolitanca. Otmenost i lepota pre svega.

 

Provedi svoje najbolje trenutke kraj žena bez kojih priroda nije priroda, a ti nisi ti. Da nema žena, naš kraj bi preko noći propao. Imaj u vidu da žene noću bivaju izrazito nerazumne – tada ne smeš da ih slušaš! – dok danju vide bolje od tebe, njuškaju opasnost i dolaze do bitnih informacija kao kakvi izuzetni psi tragači. Žena ti je nalik umetnosti, a svaka umetnost, znaj, sadrži veliku mistifikaciju.“

Kako bi savladao srpske padeže, izmislio je efikasan sistem: genitiv je seksi padež, jer u „Srbiji ima lepih devojaka“; akuzativ gastronomski, zato što „jedemo meso“. Kasnije je saznao da oba padeža mogu da budu opaki ako “nema para“ i „imamo male plate“.

Prošlo je sada dovoljno vremena od njegovog dolaska, on je naučio beogradsku lekciju: u Beogradu je svaka širina ljudska, a svaka visina vraška. To je vertikalan grad za vlast, a horizontalan za obične građane. Ne bi bilo tako u Napulju, specifičnom prostoru gde je samo u visinu moguće rasti, dok je najsiromašniji kvart zapravo centar grada. Lepi deo Napulja jeste onaj uz more, daleko od centra.“

 

Vesna Šejić