Meri Bird - S.P.Q.R Istorija starog Rima

Carstvo je stvorilo careve, a ne obrnuto.

…

Koliko mi znamo, pokvarenost se nije javno slavila niti se čak njome neko samozadovoljno hvalisao.

…

Autokratija je predstavljala, na neki način, kraj istorije.

...

Licemerje je uobičajeno oružje moći.

…

Ne ponašaj se kao da ćeš živeto deset hiljada godina. Smrt ti je za vratom. (Marko Aurelije)

Meri Bird (1955) je istoričarka koja predaje na Kembridžu, snimila je serijale o istoriji Rima za BBC. „Pedeset godina provela sam sa tim Rimaljnima prvog milenijuma. Naučila sam njihov jezik.  Naslov Istorije starog Rima je S.P.Q.R – Senātus Populusque Rōmānus – Senat i narod rimski. Ta skraćenica i dalje stoji na mnogim mestima u Rimu: na poklopcima šahtova, kontejnerima za smeće. Skoro hiljadu godina rimske vlasti nad velikim delom tada poznatog sveta je obuhvaćeno ovom studijom. Engleskoj je u osamnaestom veku Edvard Gibon napisao prvu istoriju Rima, koju i mi imamo priliku da prevedenu čitamo, a verovatna poslednja je ova studija. Na skoro petsto strana je opisana istorija od mitskih ličnosti Romula i Rema pa do početka pada. Skoro trećinom dela pratimo Cicerona kao čoveka vlasti, pisca, bogataša, čoveka koji se poslednji put oženio devojkom mlađom četrdeset i pet godina, nabrojano je njegovih dvadeset i četiri vile, njegovi sukobi, mudrosti. Prethodno vreme je posmatrano iz saznanja njegovog vremena. Mitovi i legende su detaljno razotkrivane faktima i poznavanjem vremena u kome su nastale. Značajne bitke i vladari od perioda careva pa nadalje su opisani. Koliko god Ciceron i njemu duhom bliski prezirali ljude koji rade svojim rukama, zanatlije su ponosne i imaju slikovite nadgrobne spomenike. Tako saznajemo o moćnicima, ali i narodu, gladijatorima, piscima, pobunama, pobedama, mišljenju istoričara toga vremena. Sučeljene su grčka i rimska kultura. Zakoni su pametno i pravedno pisani, ali je zanimljivo kako su se sprovodili u Rimu i oko njega, a kako u dalekim delovima carstva. Saznajemo šta su jeli, i kako se luksuz širio razvojem carstva, tako je nabavljen i džak bibera za vojnike. Ličnosti kao Kaligula, Neron su opisane i kao uspešni vladari, pa čak i da su svi gresi bili stvarni, koje smo iz filmova i romana mogli upoznati, carstvo to nije remetilo u razvoju i stabilnosti. Kako su osvajana područja, vladari su zidali gradove i tako se širila gradska, rimska kultura i način života koji su usvajali tadašnji ambiciozni bogataši i oni željni vlasti. To je jedan od razloga što se carstvo tako dugo zadržalo. Osvojeni su donosili svoja verovanja i ona su usvajana kao udeo tih delova carstva, ali hrišćanstvo koje je izrastalo iz samog temelja države, a dovodi moral i pravila življenja u pitanje,  postaje progonjena religija i vernici, budući sveci, mučeni i razapinjani javno na krstove. Rimski način života, zakoni, jezik, rešavanje sukoba su tekovine koje su deo i naše kulture i takve ih treba upoznati što u delu Meri Bird obdarene duhovitošću, ličnim odnosom, književnim darom predstavlja užitak.

Ciceronova rečitost, makar i napola shvaćena, i dalje informiše jezik savremene politike.

…

Rimljani su pre svega vladali ljudima, a ne mestima. Odnosi koje su stvarali sa tim narodima bili su ključ dinamike rane rimske ekspanzije.

…

Začetak carstva i začetak književnosti bili su dve strane jednog novčića.

…

Kada je vojnička pobeda omogućavala vojskovođi da postane bog, iza njega na kolima je stajao rob i stalno mu šaputao na uvo: „Ne zaboravi, ti si (samo) čovek“.

…

Da bi se neko kandidovao za odbornika, morao je da ima kuću sa najmanje hiljadu i po crepova.

Vesna Šejić