Miodrag Majić - Ostrvo pelikana (roman)

Od mene su očekivali pokrivalicu za aferu premijerovog kuma.

…

Zakon je sam smislio mehanizme za povremeno zaobilaženje sebe samog.

…

Naslovi u štampi su inače tu da privuku pažnju čitalaca i najčešće nemaju mnogo veze s tekstom.

…

Žrtvovanje uvek obavljaju oni koji su uvereni da je čitav proces bogougodna stvar.

Nismo očekivali da se ponovi pisanje literature stvarnosne proze (crnog talasa). Po nekim stilskim i sadržinskim odlikama u romanu Miodraga Mijića prepoznajemo ponovo Liliku Dragosalava Mihajlovića i ostalih iz tog vremena koji su odustali od oštrine sagledavanja političke i socijalne situacije. Po položaju u društvu likovi su konfrontirani, ali ih je sudska i sudbinska situacija povezala. Sa jedne strane su Ajša i Gabrijel koje je ljubav i pravila življenja njihove zajednice dovela u situaciju da ih država proganja, a sa druge strane su Pavle Dedijer i Jovana Marić; sudija i prestižna novinarka.  Ajša je Romkinja četrdeset dana manje od četrnaest godina, kada bi joj bilo dozvoljeno da se uda. Vatrena, vragolasta, lepa, siromašna, spremna da osvoji svog muškarca. Na kraju će biti žtrva, majka dvoje dece, prostitutka da bi ih prehranila, ovisna o heroinu da bi podnela patnju i samoubica. Gabrijel ima devetnaest godina, sakupljač sirovina, odano voli, toliko da je primoran da ubije dvojicu da bi odbranio čast svoje ljubavi. U zatvoru silovan, zlostavljan, poludeo. Pavle je sudija koji je imao smelosti i časti da razrešava politički kriminalne radnje, oslobodio Gabrijela i tako sudbinu zaljubljenih imao na savesti. Kockar, ovisan od alkohola, smrtno bolestan, na opijumu, izgubio porodicu, očajni samoubica. Jovana je ambiciozna, ubeđena da svojim tekstovima isteruje pravdu. Napada Jovana i Gabrijela za pedofiliju, vodi zavereničku hajku koja je naručena od vrhovne vlasti. Tak kasnije u susretu sa Pavlom iz nje isplivaju svi lični porazi i iza nabusitog psovačkog ponašanja se pojavljuje gubitnik. Roman se bavi sukobom pravde i pravednosti, smislom sudskih presuda. Pavle kaže da je Justicija šizofrena boginja koja zbog svoju dvojne i nespojive prirodu traži prinošenje žrtava.  Ajša i Gabrijel su takve žrtve. Kroz dijalog Jovane i Pavla, u kamenoj kući pored Crnog jezera,  saznajemo sve događaje koji dovode do osvešćenja Ajše i Gabrijela da je njihova ljubav nemoćna, ne pripadaju ljudima o kojima vlast brine, odbačeni su i lako prebrisani, a sa druge strane Pavle i Jovana shvataju koliko su izmanipulisani stremeći karijeri, misleći da su važni i prosperitetni. Tokom romana susrećemo niz hulja, što onih koji imaju pozicije, ili onih koji se takvima dodvoravaju i spremni su na sve. Nema ljubavi, odanosti, morala. Tako su nesrećni ljubavnici sjajne i tragično ugašene zvezde, jer svojim postojanjem koje drugi ne razumeju vređaju površnosti i spremnost na gadosti. Jezički su ta dva sveta odvojena, jezik ljubavnika je slikovit i lep, a drugi su spremni na psovke. Pavle patetičan pravi neočekivana poređenja, ponavlja se i pravnički je elokventan.

Ostala si Jovana samo ono što si oduvek bila – oruđe u đavoljim rukama! Umesto ugleda, obezbedila si sigurno mesto u paklu. 

…

Sudija je samo rob sistema, veslač na galiji. Kada umre, zemeni ga drugi, sedne na njegovo mesto, dovrši njegovu nepojedenu hranu, obuče njegovo iznošeno odelo, ali galija, i dalje, i posle mrtvog sudije, jednako plovi dalje.

…

Reč je o sudijama koji su poziciju u kojoj se nalaze stavili u službu lopovluka. Oni su najpouzdaniji saradnici svakog režima i svake protuve na kugli zemaljskoj.

…

Gosn sudija, to što kažete je dobro za vas, ali ne i za mene. Ja nemam školu. Nisam čak ni beo. Više nemam ni obraz ni stid. Nisam niko.

Vesna Šejić