Mišel Uelbek – Poništeno (roman)

Nasilje je motor istorije, nije to ništa novo, to je istina kao i u Hegelovo vreme.

…

Lokalni uglednici slabog inteletktualnog dometa, koji ponekad na izborima pobeđuju zato što su omiljeni među budalama nađu se u situaciji da kukaju na sudbinu koja ih je izdigla iznad njihovog stvarnog nivoa.

…

Da Bog stvarno postoji mogao je malo podrobnije da, makar u nagoveštajima, objasni svoje stanovište, Bog je u komunikaciji vrlo slab, takav stepen amaterizma ne bi se smeo dopustiti, gledano sa profesionalnog stanovišta.

…

Demokratija je kao sistem mrtva, presporo je to, preteško.

Mišel Uelbek je roman Poništeno napisao balzakovski opisujući one na vrhu društva i cirkusu borbe za vlast i uticaj. Na šesto strana se bavio porodičnom pričom, a u vreme predizborne kampanje. Glavni junak Pol je prvi čovek do Brajana, ministra ekonomije i finansija, a koji je uspeo da podigne efikasnost proizvodnje i svetske konkurencije Francuske godine 2027. kada se radnja romana dešava. Kroz kampanju koja je piscu dala mogućnost da sagledamo borbu za moć, Brajan nije ismejan. U kampanju se umešala i informatičaraski superiorna teroristička grupa, ali spremna da torpedima rešava probleme. Brajan će sticajem okolnosti postati najznačajnija ličnost u senci. Svoje mesto u politici meri moćnim Lujevima. Pol je glavni junak i sve sagledavamo iz njegovog ugla, a on je za Uelbeka uobičajeno tužan čovek koji doživljava stvarnost iz mračnog, ali retko ciničnog ugla, jer bi to bio znak lične slabosti. Situacije su ponekada duhovito opisane, ali nema mesta smehu. Široka panorama društvenih okolnosti data je kroz niz ličnosti različitih ubeđenja i životnih energija, od brata sklonog da odustane od života, do oca koji će da uživa i pored smanjene kondicije posle moždanog infarkta. Prilika je da uvidimo stanje u zdravstvu od bolnice za nemoćne i umiruće o kojima se ne brine je nije predviđeno državnim budžetom, do klinike i brižnih lekara do kojih se dolazi kada možeš lično da pozoveš ministra zdravlja. Niz ženskih likova su opet na različitim polovima života od sestre, velike vernice, do njene kćerke koja će se izdržavati kao eskort dama da bi platila svoje studije i stigla na položaj profesora univerziteta. Sve je tema od hrane koju likovi odabiraju do lepote Pariza i prirode koja smiruje Pola na putovanjima po zemlji. Tu su i šume, rujni zalasci sunca na šta do sada nismo navikli kod Uelbeka. Junak razmišlja filozofski, sem što se vraća Balzaku, citira Korijolana, pesnike, pojavljuje se i tvrdnja da je Ruso osrednje pameti, ali dobrog ritma rečenice. Kriv je za pojavu revolucije koja je bila zverska klanica, a Napoleon će je proširiti po svetu. Razmatra iz ugla agnostika pitanje vere i na kraju citira Paskala sa njegovim dubokim religioznim sumnjama i očajem. Roman ima složenu tematiku, uhvaćena je panorama života u jednoj godini sa nizom uverenja, sudbina, ali kako se sve odvija hronološki, uzbudljivo je za čitanje. Ozbiljnost pristupa složenim inteletktualnim, etičkim i političkim dilemama ne bi trebala da plaši čitaoca. Pisac je lukav pa sem niza erotskih situacija, nailazimo i na sentimentalna osećanja.

Oduzeti svaku vredost prošlosti i sadašnjosti u korist budućnosti, oduzeti svaku vrednost onome što je stvarno da bismo mu pretpostavili virtuelnost smeštenu u neodrađenu budućnost – to su simptomi evrpskog nihilizma, i to kudikamo presudnije od onih na koje je Niče mogao da ukaže.

…

Dugoročno rečeno racionalnost ne može ići ruku pod ruku sa srećom, gotovo je izvesno da ona vodi u totalno beznađe.

…

Rat je odvajkada bio pouzdan put da se osnaži nacija, da se poveća popularnost šefa države.

…

Kulturni deo javnosti odavno je usvojio načelo dekadencije, široke mase bile su merilo svake vrednosti, preuzele su na sebe ulogu koju kultivisana klasa, zakazavši kako na etičkom tako i na estetskom planu, a pritom se ozbiljno kompromitujući na intelektualnom planu, nije više mogla da igra.

Vesna Šejić