Predstava Njegoš i ja: stvaraoci definišu prostor

Su čim ćemo izać pred Njegoša? 200 godina od rođenja vladike Rada. Mađeli u gostima, u ulozi tumača naše kulturne tradicije. „Mogu, molim te, ja ovde na guvnu nešto da režiram?“ Kako je kao momak duhovno doživeo Jugoslaviju. Kroz anegdotske slike i susrete sa pukom i visprenošću velikana naše pisane reči. Veliki deo teksta predstave u citatima naših i drugih stvaraoca evropske civilizacije kojoj pripadamo. Kelnerica i milicajac kao nosioci mentaliteta prostora. Atrijum u napuštenom praznom bazenu propalog hotela „Fjord“. Publika na ivici, sa visine posmatra aktere, a sama akter.

Da li je slika represivnog društva pre četrdeset godina koju autor opisuje, pojedinaca u potpunosti naviknutih na zlostavljanje i zloupotrebu, petokrake na čelu brkatog žbira koji odlučuje o kulturnom ukusu, primenjiva na današnjicu? Ili je tranzicija donela boljitak, razvoj građanske svesti? Možda treba u glas i bez razumevanja da recitujemo nacionalne mitove ne pamteći svoje stvaraoce? Busanje u prsa pripadnošću krvi i tlu u malim balkanskim državicama pod sloganom „SALE“ umesto promišljanja. Refren predstave kaže da je „kultura imati 3 cm žuljeva na rukama i znati da ih imaš!“ Dizači tegova i gutači vatre, ko odlučuje o vrednosti u kulturi.

Nasleđe likovi predstave nose sobom, u preteškim koferima, knjige, more, prnje, zelene jabuke… Šta donosi svaki akter iz publike? Mi, publika, ili svako pojedinačno u svečanim odorama i misaonim pozama, dok mladi junak koga glumi đed Mađeli nabraja pravce u evropskoj kulturi kao odgovor na pitanje „A šta si ti čitao?“. A ništa, ti, jado, nisi pročitao, ako nisi pročitao naše pisce. Mi smo to egzotično pleme Evrope. Pa da se potrudimo da zatremo sve talente, da zaboravimo i „Baštu, pepeo“ i „Ljude sa četiri prsta“ i sve te sjajne ljude koji čine naš duhovni korpus, a da pamtimo govore nikogovića i sportsku prognozu. A ako neko slučajno izbegne zaborav, pa mu zapamtimo i godinu rođenja, da ga svojatamo i farbamo prema potrebi trenutka, bez pardona i savesti, ko će već vrpcu da preseče…

Knjige koje pljušte po glavi umetnika, jabuke koje teku, bikini parti, radoznali pas, limunovi koji mirišu dok se cede, nar ili mušmule, živi bubanj koji zvoni i bije u kosti, pop-art vladika…i pendrek nad mislećim glavama koji samo čeka da zasvira svoju otužnu melodiju agresije. Preživeti Balkan, jer „mi smo iskra u smrtnu prašinu, / mi smo luča tamom obuzeta…“

Kotor arTeatar premijera 2013 - Autorski projekat Paola Mađelija; dramaturgija: Željka Udovičić; kompozitor: Ljupče Konstantinov; scenograf: Hans Georg Schafer; kostimograf: Leo Kulaš; igraju: Karmen Bardan, Aleksandar Radulović, Paolo Magelli, Maja Pelević, Ljupče Konstantinov, pas Greta; scena: isražnjeni bazen napuštenog i razlokanog hotela Fjord u Kotoru; producenti: Janko Ljumović, Slobodan Božović; institucionalna podrška: Međunarodni festival Kotor Art, Crnogorsko narodno pozorište, Kraljevsko pozorište Zetski dom.