Predstavljanje poeme „Kada plivaš“ u Požarevcu

Poema „Kada plivaš“ uspešno je predstavljena u velikom broju gradova regiona, doživela brojne kritike i citate na socijalnim mrežama, pronoseći lepotu Boke Kotorske i specifičan plivački pogled na svet diljem našeg jezika i kulture u lirskom tumačenju istaknutog reditelja, novinara i umetnika Rastka Šejića. U Požarevcu će se predstavljanje knjige dogoditi u kultnom rokenrol klubu „KB“ u sredu, 23. oktobra u 20 časova. O poemi, koja je izdata u saradnji Matice Boke, IK Prometej iz Novog Sada i udruženja „Šta hoćeš,“ govoriće pesnikinja i profesorka Irina Milanović Jankucić, kao i profesor dr Ivan Ivanović. Predstavljanje će biti obogaćeno projekcijama video isečaka iz poeme, dok će sam autor, Rastko Šejić, podeliti svoja iskustva o stvaranju ove maritimne knjige.

Dramska radnje poeme je plivanje, stalni pokret, koja inspiriše lirskog subjekta na kreiranje izuzetnih slika. Po mišljenju recenzenta Željka Komnenovića: „Zaista, to podsjeća na slike Voja Stanića. Kao da se nalazite na toj plaži, kao da je ljeto.“ Živojin Rakočević, pesnik i takođe recenzent knjige, mišljenja je da je knjiga nastala u vreme kada smo svi suočeni s pitanjem „Kako dišeš? Smiješ li da dišeš?“ podvlačeći da dužina stihova odgovara zamahu plivača.

Najčešće su književni kritičari poredili Šejićevu Boku Kotorsku sa mitskom Sumatrom Miloša Crnjanskog. Za književnika Vladimira Kopicla poeme „Kada plivaš“ je „živo i angažovano tekstualno ogledalo koje verbalno čisto i smisaono jasno reflektuje, razlaže i kritički sintetiše aktuelne slike tehnološki i spektakularno razdešenog sveta sadašnjice.“ Kritičarka Ljiljana Čolan u svom eseju „Prave riječi za „previše osjećaš““ objavljenom u novom broju „Književnih novina“ ističe borbu za ljudskost kao osnovnu poruku poeme. Dok dr Miomir Abović pronalazi taoistički okvir „tražeći smisao ljudskog života van ljudske civilizacije, koja je dušegub“, književni kritičar Aleksandar Dunđerin u kritici objavljenoj u novom broju „Vidovdanskog glasnika“ smatra da je poema utemeljena na vrednostima tradicionalnog humanizma.

Definisana i kao geopoetska knjiga, pisana urbanim jezikom, Šejićev sakralni ritual plivanja put je ka harmoniji sa prirodom i samim sobom, ali u sukobu sa živo dočaranim tranzicionim i mentalitetskim izazovima. Tonom „melanholičnog aktiviste“ i „talentovanog plivača“, kako je to kritika nazvala, autorov izbor je borba, ili „hodočašće“ vodenom pustinjom. Prema tumačenjima poema se može čitati i kao potpuna metafora za životne bure, ali i kao „uputstvo za odlazak na more“. Ilustracije akademskog slikara Zorana Mujbegovića u detalju i svedenosti vinjeta upotpunjuju doživljaj pjesama.

Po rečima autora poeme Rastka Šejića: „Radosno se vratiti u srce Braničeva i to na binu jednog od najboljih rokenrol klubova u Srbiji i na Balkanu, po prvio put u ulozi pesnika. Nadam se kvalitetnom zabavnom razgovoru i interakciji sa dobrom ekipom građana Požarevca. Uvek sam verovao da kulturno nasleđe nameće nivo kulture javnog mnjenja svake sredine, a ono je u ovom gradu veoma vredno i nacionalno značajno.“