Sergej Dovlatov - Kofer (roman)

Znam da je sloboda filozofski pojam. Mene to ne zanima. Pa robove ne interesuje filozofija. Ići kuda želim – eto šta je sloboda!

…

Inteligencija mi je škodila još dok sam se bavio boksom.

…

Nekad je u Lenjingradu bilo mnogo slavnih ljudi. Na primer…Zoščenko, Harms, i tako dalje. Posle rata ih je ostalo mnogo manje. Jedne su zbog nečeg streljali, drugi su se preselili u Moskvu.

Sergije Dovlatov (1941-1990) je već u Americi kada piše roman Kofer, a u njemu opisuje niz anegdota koje su vezane za odeću koju je poneo u jednom nepunom koferu iz Lenjingrada. To je niz zanimljivih avantura koje govore o različitim trenucima njegovog života; šta je sve radio da bi preživeo, i koliko apsurdno teče život tamo. On piše uvek autobiografski, glavni je junak svojih romana. Bio je bokser, švercer, čuvar zatvora za vreme vojnog roka, drugi pomoćnik vajara koji je trebao da u podzemnoj železnici postavi spomenik Lomonosovu, novinar, glumio je jedan dan cara Petra, priča svoju ljubavnu priču sa Lenom sa kojom je već dvadeset godina u braku. U trenutku ljutine i posle nekog njegovog ekscesa ona bi rekla: Tebe zanima sve osim bračnih obaveza. Moja žena je ubeđena da u bračne obaveze, pre svega, spada – trezvenost. Većini tih perioda života će posvetiti zasebne romane. Ne opisuje sebe kao heroja nego duhovito ispoveda svoje poraze, a uvek je to i šira slika opšte društvene smetenosti, straha od potkazivača, nemaštine, polovičnog obrazovanja ljudi oko sebe, bahatosti šefova. Spremnosti na javašluk. Opisuje kiosk sa pivom pred kojim je ogroman red sa flašama, kanticama, šerpama, već šta ko nađe i gde ljudi kulturno razbijaju mamurluk. U takvom rusvaju se često gube živci i u romanu tri puta prisustvujemo razbijanju glava. Za to već svi imaju razumevanja. Njegova koleginica se ubila i onda su svi muškarci iz redakcije imali svoju ljubavnu ispovest sa njom -  njemu odvratno. Nesuđeni režiser mu predlaže saradnju: Obraćam se vama zato što cenim inteligentne ljude. I ja sam inteligentan čovek. Malo nas ima. Otvoreno govoreći, treba da nas bude još manje. Aristokrate  izumiru kao praistorijske životinje. Bilo bi patetično da nije usred pića i beznadno smešno.

Odlikovala ih je laka melanholija, koja je svedočila o očiglednoj spremnosti za tuču.

…

-      Računam na vašu savest mada ste prilično lakomislen čovek. Podaci koje imamo o vama više su nego protivrečni. Konkretno – promiskuitetan život, opijanje, sumnjivi vicevi.

-      Hteo sam da pitam – šta je tu protivrečno? Ali uzdržao sam se.

…

Govorim o ozbiljnim prekršajima, tipa tuče. Stiče se utisak da je komunizam za njega već nastupio. Ako ti se ne sviđa nečije lice – udri po njuški! Tako će svi početi da vitlaju pesnicama! Mislite da ja nemam želju da nekog raspalim po njuški?!

…

Leže je umro kao komunista, jednom zauvek poverovao je grandioznom, besprimerenom šarlatanstvu. Nije isključeno da je kao i mnogi umetnici bio glup.

…

Šterdakova sam zaista poznavao. Stručnjak za marksističko-lenjinističku estetiku, docent pozorišne akademije. Čest posetilac ovdašnjih prodavnica pića.

Vesna Šejić