Vladimir Kopicl - Purpurna dekada (roman)

O, Bože, šta sve ljude snađe, mnogim su zbog strasti potonule lađe.

…

Sreća je ponekad tu da zaštiti slabe i posrnule, a nekad i reda radi.

…

Ako danas želiš da budeš ateista moraš imati deset hiljada puta više mašte nego da bi bio religiozni fundamentalista.

Vladimir Kopicl (1949) je pesnik i književni kritičar, urednik antologija i evo napisao je roman Purpurna dekada (Gotski herc roman 3D). Gotski je, a nije u kućama strave i užasa, tajanstvenim dvorcima, radnja se dešava u automobilu i dvosobnom stanu koji vlasnica zove dvorac. Opis je desetogodišnje ljubavne veze u nezrelom stanju ljubavi, dva uveliko zrela bića, od kojih bar jedan tendira ka dobu kad se privilegije date srcu pre proveravaju  pred kardoiologom. Umesto nadnaravnih bića koja odgovaraju po definiciji takvoj vrsti romana imamo jednu raspomamljenu lepoticu. Roman je po načinu pisanja nedrealistički, nailazimo na niz Frojdu bliskih snova. Nismo uvek sigurni da li se nešto dešava ili je to samo erotski ili neki drugi san, a erotike ima na pretek. Junakinja je provokativna, na štiklama koje su junaku skoro fetiš, sa kćerkom od tri godine na početku veze. Da je dalje potrajalo još bismo stigli do Lolite. Svašta se pisac odlučuje da nam ispriča, put autom kroz prenatrpan centar Novog Sada, poneku političku zađevicu tek uz reč. Erotska opsednutost ga neće dovesti do raspada braka i napuštanja deteta, već se razvodio, te nije ni ljubamoran, a imao bi zašta. Susreću se i u njegovim kolima, to je njihov najuzbudljiviji deo veze: nailaze u žitnom polju na traktor, jedva živu glavu, na pijanca koji prilegne na šasiju i tome slično. Kada je ona došla do centra grada i dvosobnog stana stvari se ikomplikuju. Dobija niz SMS poruka, moljakanja za ljubav i pažnju koji su jednolični i ne govore o njenoj stvarnoj zainteresovanosti, niti maštovitosti, inteligenciji. Tako je veza uglavnom fizička. On ima svoja sećanja na kuću u kojoj je odrastao sa velikom šestougaonom sobom, dvorištima sa šimširima, rokoko nameštajem i strogim deda stricem, sobi sa slikom koja budi njegovu pubertetsku maštu koja mu se tek sada u potpunosti u ovoj vezi ostvaruje. Ona ima svoje ogromno kupatilo sa ogledalom preko celog zida gde provodi puno vremena i zamišlja, ili on misli da zamišlja, da je Kleopatra, on nije ni Cezar, ni Antonije; Karmen, Medeja, Klitemnestra. Velike uloge i burne stasti koje nikakva mašta ne pretvara u život. Danas se lepota uglavnom dobro unovčava, pravi se na osnovu nje karijera. Nije slučajno ona bila predstavnik malog medija kad su se upoznali. Šta je dalje bilo od njene karijere nismo saznali. Čim je došla do stana, nešto je bilo. Pesnik nam se nekada obraća u rimi u dugim ili kratkim rečenicama. Roman možemo čitati kao humorističku parodiju, ljubav kao navika koja se završava kad njoj ipak zatreba muž, ili bolje situirani platiša. On će napisati roman o toj vezi, a pare od honorara neće više deliti sa njom.

Ona se tako ponaša, kao da jeste s platna. Ali iz kog je žanra – to je već teško spoznati.

…

Da ja Vas ne volim, šta bih radio ovde sa Vama, zašto bih Vas vozio čak dovde, udvarao se, dolazio kasno uveče i odlazio noću kao neki radnik u trećoj semni, pa još da nemam pojma ima li nekog u prvoj i drugoj smeni.

…

Nekako se, sad, u tom odnosu s njom, oseća baš kao neko naknadno antidatiran, kao nekakav pogrešan Rim, u Egiptu, kad je sneg na Alpima već okopnio ali su i slonovi zbog klimatskih promena u Africi podneli kolektivnu osavku.

…

Njena blistava nadzemaljska lepota. Oči kao u trouglu. Sitan izvijen nos. Vilice omanjeg predatora. Tanak vrat, sasvim dez-demonski.

Vesna Šejić