Vladislava Vojnović - Epizodisti i junaci (pripovetke)

Sloboda i ljubav se isključuju.

…

Nema gore kazne za neljubaznost od razumevanja.

…

Ako biljke ne prskate otrovima a ljude ideologijama, prinosi će biti starinski zdravi, ali i starinski niski.

…

Veliki ljudi istinu znaju i koriste je, a ne škode sebi.

Zbirkom od jedanaest pripovedaka Epizodisti i junaci: Bez drugih, mnogo toga ne bismo saznali o sebi Vladislava Vojnović je opisala našu skoru prošlost u malom gradu, velegradu, pa i negde tamo gde odlaze naši uspeliji žitelji. Jezički je šaroliko i zanimljivo jer susrećemo književne likove iz različitih sredina od policajaca, pisaca, žena sa fakultetom nezadovoljnih, a srećno udatih do onih koje imaju fakultet pa su čistačice, kuvarice, spisateljice bez posla, detektivke. Ne vredi nabrajati sav naš svet u nemaštini, oskudici dosetljiv, spreman da preživi šta mu se god dešava i da se smeje. Šta bi se promenilo da nema duha i nipodaštavanja nemoći. Tako se susrećemo sa nizom citata iz holivudskih filmova, Pekićevih romana, poezije, kriminalističkih tekstova…već zavisno od profila junaka: vode junakinje dijaloge same sa sobom i tako se hrabre. Puno je malih dogodovština baš naših i samo nama bliskim, maštovitih, sa dijalozima i brzim pripovedanjem, bez okolišanja. Jedni drugima podmeću, ali se i ispomažu kad nemaju kud. Grubi su ili pate od nedostatka ljubavi, za neverstava se sazna ili ne. Brakovi su u raspadu, pijanci veselo piju i na decu zaboravljaju. Dečaci duvaju i smišljaju velike zavere za koje nemaju hrabrosti i dobro je tako. Mladi mačak merka ljude i odluku da li da im se dodvori pa da ga uštroje, a hrane i maze, ili da se odluči na skitnju, slobodu i samostalnost. Basna je uvek alegorija. U 2069. godini, jer piscu se sve može, kada si na samrti, pojavljuje ti se ili kompjuter, unutrašnji glas, pa i Sveti Petar, zavisi u šta si verovao, da ti da priliku da ispraviš grehe iz svoga prohujalog života. Zbirka je skoro mogla da bude i roman jer neke junake srećemo u više pripovedaka, sa sada promenjenom životnom situacijom. Pominju se i političari i njihove odluke, ali bez imena. Kad sve ovo jednom prođe, biće samo trapavi karakteri naše istorije i možda tada i neće biti bitne razlike među njima.

Napisao najpre zbirku priča, a zatim i dva romana. Nije postao zvezda, jer literarne zvezde XXI veka nisu oni koji znaju da pišu već oni koji znaju nešto drugo.

…

Nikad se ne zna kad će zemlja da propadne, kad će da objave bankrot, ili kad će da krene inflacija, a onda, kad sve propadne, u životu uvek nešto propada, najgluplje je da si bio baš skroz pošten.

…

Strah je bolest od koje potiču sve druge. Ravnodušnost, mržnja, zloba. Gramzivost i sujeta. Nepoverljivost i sumnja. Strah je kuga ovog sveta. Svi se boje svakog. Svi se plaše svačega. A najviše straha. Da ih ne bude strah.  

…

Mozak služi za zaboravljanje jer bismo inače poludeli preopterećeni podacima.

…

Šta vas, dušo, onda briga ?! Vi imate svoj posao, svoj život, to što je zemlja luda, ta to nije ništa. Živi se na gorim mestima i u gorim vremenima, toliko znate. Deca se rađaju i u ratovima i u zatvorima.

…

U ovim prostorima, i kad sediš kod kuće, zemlje promiču kao na drugim mestima što promiču dok je čovek u vozu.

Vesna Šejić