Skip to content. | Skip to navigation

Personal tools

Navigation

You are here: Home / ŠTA? / Vudi Alen – Apropo ničega (autobiografija)

Čitaj

29. 04. 2022. u 10:45h Beograd, Srbija

Vudi Alen – Apropo ničega (autobiografija)

Vudi A., Apropo ničega, Laguna, Beograd, 2021.

Vudi Alen – Apropo ničega (ilustracija)

 

Brzina je najbolji prijatelj režisera komedije.

Egoizam je tako podmukao kradljivac vremena.

Pakao to je ukus drugih ljudi.

Kad ste mizantrop, to ima i svojih prednosti – nikad ne možete da se razočarate u ljude.

 

Vudi Alen je pod naslovom – Apropo ničega – napisao autobiografiju. Dok je pisao, imao je osamdeset i četiri godine i planira još da snima. U međuvremenu piše i smatra da je pre svega pisac, a režiser kad mu se ukaže prilika. Dobio je Oskara, njegovi glumci takođe za uloge u njegovim filmovima. Priznat, poznat, sa nizom prijateljstava među najpoznatijim ličnostima i to ne samo iz filma, ima šta da kaže. On sebe vidi kao komičara i ovaj tekst je pun humorističkih obrta na koje nas je navikao u njegovim filmovima i prethodnim književnim delima. Za istoričare kulture i ljude koji se misle baviti filmom njegova sećanja su dragocena. Počinje opisom svoje jevrejske porodice: deda je u jednom periodu bio bogat, pa propao na berzi, otac zabavan, nesebičan i potpuno nepouzdan. Izdržavao je porodicu nizom poduhvata koji su uglavnom uskoro propadali, klađenjem i kockanjem, majka ružna, racionalna, spasilac porodice. Razočarenje je majci jer iako je obećavao visokim koeficijentom inteligencije, bio je loš đak. Bežao iz škole, jedva prolazio, upisao fakultet sa koga je isteran jer nije pokazao nimalo interesovanja. Imao je različita interesovanja: bejzbol, filmove, kartanje, stripove, sviranje na klarinetu. Kada je shvatio da se takav ne sviđa obrazovanim devojkama koje su se opet njemu dopadale, počeo je da čita i da se obrazuje. Oženio se mlad. Brak je bio mučan zahvaljujući njegovim nervozama, ali joj je plaćao školarinu. Ona je studirala filozofiju i tako je i on uz nju stigao i do tih znanja. Od četrnaest godina on se već izdržava pišući komične tekstove prvo za manje popularne izvođače, pa za poznate i na kraju i sam staje na scenu. Tako kroz niz poznanstava dolazi do ljudi koji mu poveravaju mogućnost da snimi prvi film i sve ostale. U ovoj knjizi nam je dao sinopsise niza svojih filmova, glumce sa kojima je sarađivao, i svoje zadivljenosti njima. Uvek je samokritičan, ako film nije ispao kako je on očekivao, krivi sebe i svoj scenario. Naročito je razočaran zbog nepopularnosti svojih filmova gde je hteo da bude tragičar i izbegne komediju. Piše o nizu nesporazuma, propalih brakova; detaljno psihološki analizira svoje partnerke. Krajnji pogrešan izbor je Mija Faro sa kojom je bio u vezi četrnaest godina, bez bračnih obaveza. Nikad nisu živeli u jednoj kući. Ona je imala troje svoje dece, četvrto možda njegovo i četvoro usvojenih. Tako je ostavljala utisak humanosti. Ispostavilo se da je to samo fasada. Usvojenu decu je maltretirala, zloupotrebljavala. On je bio spreman da usvoji dve devojčice. U međuvremenu je počela avantura sa Sun Ji, jednom od njenih usvojenica, koja je tada imala dvadeset i dve godine i priča o zloupotrebi nije mogla da prođe. Tu je Mija krenula u rat protiv njega i izvela čitavu dramu oko devojčice kojom se on najviše bavio, vodio je u školu, finansirao njene potrebe. Proglasila je Alana pedofilom. Ta javna sramota je nekako prošla da bi se ponovila kroz trideset godina kad je ona dala u jednom televizijskom intervjuu opis silovanja. Tada se celi Holivud okrenuo protiv njega. Glumci više nisu bili spremni da glume u njegovim filmovima. On dobija angažmane u Evropi: Barselona, Pariz, Rim. Uz filmove i pisanje stalno se bavio i sviranjem, imao svoje džez sastave. U vreme najveće potere on je obišao sa svojim sastavom sve značajnije gradove Evrope i održao koncerte za mnogobrojnu publiku. Čitav život vežba na klarinetom i ismeva svoje izvođenje jer su mu uzori velikani kao Luj Amstrong.

 Woody Allen

Pokušao sam da budem mađioničar ali shvatio sam da mogu samo da baratam kartama i novčićima ali ne i da upravljam univerzumom.

Kritičari su poput svih ostalih profesionalaca: lekara, advokata, filmskih režisera. U svakoj profesiji ističe se nekoliko izvrsnih pojedinaca, nekoliko očajnih a većina ih spada u prosek; radnička klasa koja zarađuje za život.

 

Vesna Šejić