„Dignuto sidro“ Rastislave Šejić pred čitaocima

Dignuto sidro je epistolarni roman pisan u formi bogate imejl prepiske između Ljudmile, spisateljke koja se privremeno nalazi u Budimpešti, i Vladimira, glumca i člana plesne trupe u Beogradu. Ona je u Mađarskoj na mršavoj stipendiji i piše svoj drugi roman, a on je zvezda u usponu alterantivne glumačke scene. Na jednoj ravni pratimo razvoj njihove intelektualne i emotivne veze, kroz sve čari i zamke modernog života. Na drugoj ravni pratimo u odlomcima razvoj njenog književnog dela – o otkrivanju porodične sage kroz četiri generacije predratnih beogradskih trgovaca i industrijalaca. Na trećoj ravni ispreda se priča o životu i porodičnoj tradiciji Budimpešte, kroz građansku porodicu, čiji je zet naše gore list, u kojoj junakinja povremeno prijateljski čuva decu. Kao putopisnu epizodu delimo iskustvo turneje pozorišne trupe po gradovima regiona i interakciju glavnih junaka koji dele iskustvo bekstejdža. U organski postavljenoj paralelnoj radnji idemo na još nivoa i platformi, ali se zadržavamo na ljudima, složenim i snažnim ličnostima različitih epoha, građanima sveta, koji preokreću tokove radnje i istorije, lične i opšte, pre svega intelektualno uzbudljive.

Roman možete naručiti online direktno od izdavača Kornet.

Istaknuti književni kritičar i teoretičar dr Igor Perišić napisao je u svojoj recenziji romana: „U „Dignutom sidru“ vidimo „očeve i oce“ tzv. narodnih neprijatelja da bi se na tom fonu uvela opet selenićevska tema dvojnog porekla i sudara kultura, što je takođe posledica revolucionarnih intervencija na ličnim sudbinama i geografske diseminacije građanskih poraza, čime autorka na nekonvencionalan način reinterpretira čvorišne tema tzv. građanskog romana. U takav formalni kontekst inkorporiran je žanr porodične sage u nastajanju, koji jeste primerno stilski ostvaren i mimetički promišljen. Na tom planu prepliću se priče četiri generacije beogradske i budimpeštanske građanske klase. Očigledan je autorkin talenat za pripovedanje događaja“

Aleksandar Dunđerin, pisac, urednik i književni kritičar zapisao je u svojoj recenziji: „Roman „Dignuto sidro“ pisan je, dakle, u formi opširne, tematski raznovrsne i razgranate imejl prepiske. Rastislava Šejić uspešno balansira u ovoj intelektualno uzbudlјivoj međužanrovskoj igri, povremeno pokazujući kako je odlično upoznata i sa tradicijom evropske intelektualno-meditativne književnosti prošlog veka. Tako je ovaj žanrovski eksperiment tematizovao klјučne metafore sadašnjice, erudicijom koja nije književna u tradicionalnom značenju. Iako sve počinje „od tokajca i lјubavnog trougla“, kako roman odmiče, pred čitaocem izranja sve veći broj tajni, čija je odgonetka u neraskidivoj vezi sa starim, univerzalnim, večitim filozofskim, identitetskim dilemama.“

Producentkinja Milena Stojićević je u svom prikazu romana objavljenom na socijalnim mrežama zapisala: „Mlada književnica, Rastislava Šejić, digla je sidro u meni i učinila da jedrim beskrajnim prostorima njene mašte, rečitosti, stalno me vraćajući u nebezbedne luke njene dramatične, pripovedačke zavodljivosti. Roman Dignuto sidro vas mami da se pridružite svetu kreiranom u vremeplovski i meridijanski raznovrsnom prepletaju bogatstva likova, sudbina, okruženja i slučaja.

Roman koji od srca preporučujem!“

Zoran Mujbegović, akademski slikar i međunarodno nagrađivani dizajner i urbanista, u svom osvrtu na roman zapisao: „Roman Rastislave Šejić “DIGNUTO SIDRO” je za mene svojevrstni Orjent Ekspres dvadesetprvog veka. Na tom putovanju od grada do grada u luksuznim vagonima vlada prijatna staromodno nostalgična atmosfera ispunjena čudnim ušuškanim mirisima… Ličnosti romana svako malo izlaze i ulaze na stanicama u Beču, Budimpešti, Parizu jer za Rastislavu na ovoj pruzi ne postoje usputne stanice/stranice… Ličnosti romana, mada svako od njih pokupi svoj prtljag, digne sidro i izađe na svojoj stanici se kad tad sreću i razmenjuju rukopise, pretaču emocije…

Preporučujem ovu knjigu za čitanje i onima koji su podigli svoje sidro, kao i onima koji su svoje sidro negde izgubili ili ga nisu ni imali… Posle čitanja ovog romana možda i saznamo gde je naše sidro, kuda plovi naš brod i koje su naše ulazne i izlazne stanice u današnjem vozu našeg Orjent Ekspresa…“

Istaknuti naučni radnik, a klasični filolog po profesiji, Nikola Crnobrnja zapisao je sledeće: „Roman Rastislave Šejić „Dignuto sidro“ je izuzetna knjiga. Ima budućnost. Biće čitana, književna kritika imaće posla, biće prevođena, najpre u „regionu“, kasnije i šire.

Heroina romana je mlađa književnica Ljudmila. Ona boravi u Budimpešti gde troši dane šestomesečne stipendije, namenjene piscima drugog romana. Tu je u potrazi za ličnostima svoga nanapisanog romana. Imala je sreće. Na osnovu uvida u pisanu zaostavštinu (pisma, dnevnici, zabeleške, putne karte), Ljudmila gradi istoriju jedne stare srpske građanske porodice čiju sudbinu prati do naših dana. Porodica stasava, stiče ugled, uvećeva se, ali i raseljava. Deli sudbinu naroda i države. U sakupljanju građe redovno komunicira sa drugom, glumcem Vladimirom, koji je u Beogradu. Na toj relaciji, u razmeni pisama – diskusijama, klešu se ličnosti nenapisanog romana. Prepoznaje se vreme, oživljavaju literarne teorije, ističu estetske vrednosti…ispisane živim savremenim srpskim jezikom, do jasnoće i privlačnosti.“

Roman će biti predstavljen javnosti na promocijama:

U Obrenovcu, u kafani „Kod 3 lepe“ u sredu 22. 2. 2023. u 19:30

U Beogradu u Srpskom književnom društvu u četvrtak 23. 2. 2023. u 19:00

Na kojima će pored autorke govoriti i predstavnici izdavača i recenzenti. Očekuju se datumi sledećih promocija.

Rastislava Šejić (1978) jedan je od osnivača Udruženja „Šta hoćeš“ i urednica rubrika #Pesnik i #Pisac, koje donose zanimljive citate iz istorije književnosti, na socijalnim mrežama udruženja.