27 – Antologija američke priče XX veka – 1. tom

Taština nas ponekada spasava kad ništa drugo ne može.

…

Oh, kako je lako biti dobar prema ljudima pre nego što počneš da ih voliš.

Antologija američke priče XX veka predstavlja nam 27 pisaca, to je prvi tom i obuhvata istorijski period kraja devetnaestog i prvi deo dvadesetog veka. Zanimljivo je da se tu susrećemo sa devet spisateljki i to veći deo u devetnaestom veku. One se bave slobodama i položajem žene u porodici i društvu. To nisu socijalne priče, i obuhvataju teme od zanemarene supruge koja se nekada isticala skladom i lepotom, a sada je zapustila kuću i sebe, dok nije na kraju zanemarena i zlostavljana ubila muža, do mlade pripravnice za bolničarku, ponosne, pravdoljubive koja se na kraju udaje za bogatog mladog bolesnika kad mu se zaleči slomljena noga. Tu ima spisateljki koje su pisale prve drame, horor priče, fantastiku, bile uspešne urednice časopisa, nagrađivane, bile popularne i imale znatnu čitalačku publiku. One su ozbiljni pisci, sa razrađenom fabulom, umerenim psihologiziranjem i kad se desi srećan kraj on nije banalan kao što će kasnije razvojem književnosti postati. Ako danas naiđemo, a sve češći je to slučaj, na društveno – politički korektnu prozu, ona biva šablonizirana, tada nije bila. Sem fenomena toliko spisateljki koje su i dugo i uspešno živele, susrećemo se sa već poznatim i proslavljenim piscima kao što je Džek London sa preciznim opisom bele smrti. Opisano je vešanje crnca, kamenovanje koje se izvlači na lutriji i običaj je u svim mestima toga kraja. Hemingvej opisuje smrt od gangrene na Kilamandžaru za vreme lova. Ficdžerald piše o čoveku koji se rodio kao starac, i život mu teče do bespomoćnosti u kolevci gde se konačno izgubi. Neke od priča, kao i ova, su osnova za scenarije nagrađenih i poznatih filmova. Nemoguće je nabrojati sve teme, ali antologija daje uvid u bogatu i zanimljivu književnosti Amerike, nedovoljno poznatu čitalačkoj publici.

On(Adam) veoma malo priča. Možda jer nije naročito bistar, pa je zbog toga osetljiv, i želi da to sakrije. Velika je šteta što se tako oseća, jer pamet i nije nešto naročito; prave vrednosti se nalaze u srcu. (Mark Tven: Evin dnevnik)

…

Književnost je čitav svet; ona je izraz većine, blesave i budalaste, i zadovoljstva za većinu blesavu i budalastu, kao što je i zadovoljstvo za mudre, i prefinjene, odabrane. Dajte masama njihovo smeće, đubre i trulež. (Vilijam Din Hauels: Knjižara sa stavom)

…

Koža mu je bila bela poput mermera; profil matematički prav, usta poput linije, a brada kockasta kao kod izvajane Sudbine. Vilica je bila istaknuta, snažna, nemilosrdna. Oči duboko usađene, i sive ko polirani čelik. Visoko čelo bilo je svetlo i veoma široko – pokazatelj zastrašujućeg intelekta ovog muškarca. (Gertruda Anterton: Najveće dobro za najveći broj)

…

Džesi Bentli je bio fanatik. Bio je rođen izvan svog vremena i mesta, i zbog toga je patio i terao i druge da pate. Nikad mu nije uspelo da od života dobije to što je želeo, a nije ni znao šta je to što želi. (Šervud Anderson: Božanstvenost)

…

-    Ne želim da se krećem – reče čovek – sada nema smisla kretati se, sem da tebi bude lakše.

-    To je kukavičluk…

-    Zar ne možeš pustiti čoveka da na miru umre ne nazivajući ga pogrdnim imenima? Šta koristi da me grdiš?

-    Ti nećeš umreti.

-    Nemoj biti luda. Ja već umirem. Pitaj onu kopilad. – Ona baci pogled tamo gde su ogromne odvratne ptičurine sedele golih glava uvučenih u razbarušeno perje. (Ernest Hemingvej: Snegovi Kilimandžara)

Vesna Šejić