Adam Mihnjik - Misliti savremenu demokratiju (eseji)

Ljudima prvenstveno treba stvoriti nekakvu strategiju nade, pokazati smisao njihovih napora i rizika.

…

Nikad se neće stvoriti demokratska država, ako u društvu ne bude demokratskih struktura.

Nedavno je u Politici bio objavljen intervju sa Adamom Mihnjikom i on je i danas podjednako nezadovoljan stanjem demokratije u svetu i svojoj zemlji. Jedan je od idejnih tvoraca Solidarnosti koja je kao politički i društveni pokret slomila u Poljskoj komunističku vlast. Bio je to mukotrpan istorijski proces u kome je on do kraja učestovao. Već na početku je smatrao da je važna Glasnost: ilegalno štampanje knjiga, časopisa, novina, letaka, ali sa potpisom autora, stvaranje otvorenog univerziteta, nastupanje u parkovima na trgovima, bez obzira na cenu. To ohrabruje i one koji nisu spremni na veliki rizik, širi front aktivista i to je Mihnjiku obezbedilo oko osam godina zatvora kada se sve sabere koliko su ga puta pritvarali i zatvarali. Dobar deo njegovih tekstova je pisan iz zatvora. On tvrdi da mu je to dalo objektivnost procene situacije i taktike pobune. Na kraju je došao Leh Valensa na vlast, vođen savetima samog Mihnjika. Tada je došlo do udaljavanja: Birali smo ga demokratski, a on hoće da bude biran za Napoleona. Kao Jevrej ima vrlo izražen osećaj za sve antagonizme i zlonamerne tendencije sukoba posle pobede: proganjanih aktivista promene i onih koji su bili službenici tajne policije, a zauzimaju vladajuće pozicije; problematiku lustracije koja vrši podelu u društvu, a uvek je može zlonamerna vlast zloupotrebiti; razvijanje nacionalnih frustracija. Njegovi saborci su zauzimali položaje, a on je nastavio donkihotovsku borbu protiv anomalija društva. Veruje da se komunizam ne može vratiti, ali je diktatura verovatna. Poručuje da je neophodno stalno iznova misliti na biografije i ideje Staljina i Hitlera - ako su savremenici bili nespremni da razumeju šta im se dešava, sada znamo kakva su zlodela moguća i dužnost nam je da ih sprečimo. Trpljenje zločinca i pristajanje na njegovu vlast je nacionalna istorijska sramota.

Čin pravednosti pretvoren u čin odmazde postaje deo političke igre i berbe za vlast. Nastaju nove nepravde i nove nepravednosti. Ugrožena je sloboda, ugroženo je pravo. Ljudi prestaju da se osećaju sigurni, u njih se uvlači strah. Borba za demokratiju završava se borbom svih sa svima. Pojavljuje se avet haosa, a zajedno sa njom avet nove diktature.

…

Komunizam je degenerisani ogranak prosvećenosti, kao što je i nacistička ideologija bila izrod romantizma.

…

Bog, sloboda, pravednost, otadžbina, nacionalna samosvest, oslobođenje, bratstvo – od svake reči možeš napraviti pendrek i poziv na genocid.

…

Jakovljev je jamačno jedan od najzanimljivijih ljudi savremene Rusije. I on je, kao i Gorbačov, genetička greška. Frontalni vojnik mornaričke pešadije i danas hramlje zbog pretrpljenog ranjavanja. Ima lice tupog ruskog mužika, ali je dovoljno da otvori usta pa da se promeni. Jasnoća analiza, jednostavnost zaključaka, intelektualno poštenje i konačno ogroman lični šarm  - sve to šokira u kontaktu s čovekom koji je nekoliko godina vladao sovjetskom ideologijom.

…

Šta je bio komunizam? Šta je bio fašizam? I jedan i drugi su bili degenerisani oblici odgovora na autentične ljudske potrebe. Komunizam je bio degenerisani oblik podmirenja potrebe za pravednošću i jednakošću. Fašizam je bio degenerisan oblik nastojanja da se postigne nacionalno dostojanstvo i identitet.

…

Haos dovodi na vlast revolucionarnu elitu, a borba za vlast u okviru tih elita dobijaju ljudi Staljinovog kroja – brutalni, željni vlasti, zavidljivi, kapriciozni, dupelisci jakih i puni prezira prema slabijima.

Vesna Šejić