Adelaid de Klermon - Toner – Poslednji od nas (roman)
Klermon - Toner A., Poslednji od nas, Laguna, Beograd, 2019.
Verovao sam u beskrajnu moć volje i bio sam odlučan da svet stvaram svojim rukama.
…
Kada je ishod poznat, lako je suditi.
…
Zlo postoji kao što postoje i sadisti. Nemojte tražiti opravdanje za njih, ono ne postoji.
Adelaid de Klermon Toner (1976) je za Poslednji od nas dobila Veliku nagradu za roman Francuske akademije. Radnja se dešava u Drezdenu koji su razorili Englezi, Nemačkoj na samom kraju rata, Menhetnu od 1968. do 1974. godine. Radnja teče u naizmeničnim poglavljima. Opisuje se ratno razaranje, kolektivna tragedija, sada Nemaca, sudbina Hitlerovih naučnika koje je preuzela Amerika i jednog koga su pronašli Rusi. U Aušvicu u Radosnoj diviziji su smeštene lepe zatvorenice da bi se vojnici zabavili i tu se dešavaju užasna zlostavljanja. Na Menhetnu se nalazimo u periodu velike gradnje i naglog bogaćenja glavnog junaka i njegovog partnera. Kreću se po najluksuznijim mestima i sreću poznate ličnosti od Vorhola, Vudi Alena, Donalda Trampa, političara. Dva brata: stariji sadista i čovek visoko pozicioniran među nacistima, kao i čovek koji je činio zla po Aušvicu i njegov brat Johan, mlađi 11 meseci, jedan od najznačajnijih naučnika, željan osvajanja vasione, a proizvodi oružje za fašiste. Kasnije je u timu koji šalje Sputnjik u svemir u slavu Sovjeta. Njihova neverovatna sličnost je osnova peripetije. Usled požara u Drezdenu rađa se Johanov sin, daleko od oca, a majka je porođena carskim rezom jer umire, bomba joj je raznela noge. Sve situacije u romanu su ili tako užasne, ili romantizovane sa bogatstvom, vilom na moru, buketima cveća, izjavama – ti si moja ljubav, moj život. Tako smo između društvenih drama i herc romana. Taj dečak će biti usvojen, voljen, upisuje Harvard, ali posle druge godine napušta školovanje i počinje da stiče kapital, od miliona do milijardi sa svojim drugom iz detinjstva. Njegovim usvojiteljima se rađa kćerka i sada Verner ima sestru o kojoj brine. Ona će biti jedno vreme deo hipi zajednice, te upoznajemo i tu kulturu. U romanu je sve crno belo: jedan brat je blag i uman, drugi zlo na svetu, hipi zajednica je pokvarena, a svet bogataša idealizovan. Osnova je velika ljubavna priča između Vernera, lepog, snažnog, pobednika, osionog, sa kompleksom napuštenog deteta i prelepe najbogatije devojke Menhetna, koja je uz to i umetnica i osiguran joj se uspeh. Ta ljubav će ga naterati da otkrije svoje poreklo. Ljubav nailazi na prepreku: fizički je neverovatno sličan stricu koji je zlostavljao u logoru majku njegove odabranice. Radi društvene korektnosti imamo jedan lezbejski par sa puno međusobne ljubavi i razumevanja. Ogromnog psa i njihovog brižnog kuvara koji je imao nesrećnu ljubavnu avanturu sa mladićem. Saznaćemo njihov jelovnik, odeću, opise romantičnih večere, mračne i cvetne ambijente. I čitalac ne treba da se posle niza uzbuđenja brine, sve uvek mora da se srećno završi, dobro pobeđuje, a zlo je kažnjeno.
Punili smo mitom veliki broj funkcionera i sitnih šefova. Da bi se vladalo, treba znati deliti.
…
Nikad ne bismo mogli da izvedemo naša istraživanja bez jemstva nacističke partije.
…
Nemojte misliti da imam neku naklonost prema oružanim sukobima, ali nijedna vlada nije spremna da ulaže novac da bi skinula mesec ili zvezde s neba.
…
Osveta ostaje najsigurniji oblik pravde.
Vesna Šejić