Agata Kristi - Džep pun žita (roman)

Ne bih vam preporučila da pridajete previše važnosti onome što sam vam rekla. Ja sam zlobno stvorenje.

Valjda najpoznatiji pisac kriminalističkih romana je Agata Kristi. Većina njenih romana je snimljena:  filmovi, serije. Poaro je poznati istraživač kriminala, a kasnije i gospođica Marpl. Ovo je roman gde se posle tri ubistva pojavljuje baš ona da na svoj lukav ženski način razreši slučaj trostrukog ubistva iznenađenom, iskusnom i sposobnom inspektoru. Radnja se odvija u bogatoj porodici, u luksuznoj vili. Glava porodice, vođa biznisa će biti otrovan u pravi čas jer je rizično uništavao kapital zbog sušenja mozga, a sutradan i njegova trideset godina mlađa žena, zavodnica, lepotica. Tu su i dva sina: stariji Persifal poslovan čovek u senci oca, ali kad god može sprovodi svoje ideje, sa ženom, zapuštenom, nezadovoljnom sa motivima da ubije; mlađi brat je raspusni sin Lanselot, koji se nedavno oženio zanimljivom dvostrukom udovicom i neophodan mu je novac. Žena koja im organizuje život u tako velikoj kući je odmerena, prepredena, efikasna i nije joj pametno verovati. Vratar je sklon piću i revolucionarnim idejama, drže ga zbog žene koja je savršena kuvarica. Dve sobarice, ili devojke za sve, a jedna od njih je ubijena. Nije pristojno reći ko je ubica, jer što bi se roman čitao, ali on je tako vešto napisan, sa otrovima u koje se Agata Kristi kao hemičarka odlično razumela, vrlo vešto vođenom istragom da do kraja nismo sigurni ko je u toj šahovskoj peripetiji, ili matematičkoj začkoljici kriv. Opisi likova su zanimljivi, njihovi šematizovani karakteri vešto prepletani da je teško odbaciti knjigu. Gospođica Marpl jeste u godinama čime koketira, dok ne pronađe ubicu, ali je bila lepotica i ne bez zanimljivih i ljubavnih životnih iskustava. Sada plete odeću za bebe i tako zamajava moguće krivce da joj kažu i što ne bi trebalo. Teško je bilo naći glumce koji će tako dobro odgovarati opisima, razlog više da se pročitaju romani.

Persifal je hipokrit koji se boji govoriti otvoreno. Usiljen je , podmukao i prepreden. Jeko se bojao oca i uvek je dopuštao da ga teroriše, ali prilično spretno postiže ono što želi.

…

Taj mu je tip ljudi bio dobro poznat. Ljudi specijalizovani za mlade žene i bogate postarije muževe. Imao je onaj naglašeni izgled muškosti koji je, zapravo, bio lažan. Bio je tip muškarca koji „razume“ žene.

…

Lice mu primi ukočen i tup izraz. To je značilo da misli inspektora Nela opet jure po nekom novom zamišljenom tragu. Slike su se u njemu smenjivale jedna za drugom.

…

Nemirna, nezadovoljna ,ograničenih duhovnih sposobnosti, ali je ipak mogla biti sposobna i vešta u svojoj profesiji medicinske sestre. Iako je udaja za imućnog muža omogućila da ne radi, besposlica joj nije donela zadovoljstvo. Kupovala je odeću, čitala romane i jela slatkiše, ali je bila uzbuđena u veče ubistva, ne samo što se desilo nešto jezivo, nego pre oslobađanje od jalove i puste dosade njenog života.

…

-    Priznajem, gospođice Marple, da sam čuo nešto o vama u Jardu –nasmeja se inspektor Nele – tamo ste izgleda prilično poznati.

-    Ne znam kako se to događa – zbunila se gospođica Marple – ali izgleda da sam tako često umešana u stvarima koje me se zapravo ne tiču. Mislim na zločine i neobične događaje.

-    Uživate dobar glas – reče inspektor.

-    Sir Henri Klitčering je, zapravo moj dobar stari prijatelj.

Vesna Šejić