Agata Kristi - Tragedija u tri čina (roman)

Ne možete imati zločin kakav biste želeli imati.

Herkul Poaro je idealan detektiv: sebičan, samoljubiv, inteligentan, uveren u rad svojih sivih ćelija, obožavalac ubistava jer je to jedini način da pokaže svoju superiornost, bezosećajan, onaj brka: kako ga u romanu ubica naziva u nadi da ga je lako nadmudriti. U Tragediji u tri čina Agata Kristi piše o dva ubistva, na dve svečane večere, i jednom odglumljenom trovanju na koktelu koji organizuje sam Poaro. Samom ubici je dao da odglumi da je otrovan da bi proverio svoje saznanje o vinovniku zla. Glumac je bogati i stari ser, sklon da stupi u brak sa trideset godina mlađom radoznalom, ali ne bogatom, devojkom sklonoj akciji. Ona će se dati u istraživanje koje prati ubica da bi se prikrio. Ser to shvata kao novu ulogu, kao što bi rekao Poaro: glumac uvek glumi. Tu su mnogi akteri, manje ili više sumnjivi, na ser Čarlsa najmanje obraćamo pažnju. Dijalozi su puni ogovaranja i duhovite zlobe koja govori o različitim društvenim pozicijama: pomalo ostarela glumica, ružna inteligentna spisateljka, modna kreatorka sa materijalnim problemima i mužem koji je neuspešan i uz to čovek koji voli više da popije, sekretarica ser Čarlsa ružnjikava i zaljubljena u poslodavca. Majka smirena i tolerantna sa nervoznom kćerkom, sklonom zaljubljivanju. Glumac odlično glumi svoju ulogu, ali čuvenog superiornog detektiva niko nikada nije uspeo prevariti. Imao je siromašno detinjstvo, svojim radom se obezbedio, povukao se, ali tu je gde god se neko bogat odluči da ubija. Snob je i nisu mu ubistva prostih i siromašnih zanimljiva. Uvek je u vilama neophodan gost, a za njim se vuku ubistva. U ovom romanu nije mu posvećeno mnogo prostora, a ipak je dominantna njegova logika i sklonost da se poigrava ljudima. Da nije detektiv, skoro da bismo mogli poverovati da bi bio savršeni ubica.

Što su drugo policajci nego obična ljudska bića, kao i mi svi ostali, makar toliko dižu noseve, upadaju u fine kuće i posvuda njuškaju.

…

Jezik može biti različit, ali ljudska priroda je svuda jednaka.

…

-    Gospođa Milari je vaša sekretarica? Visoka žena… liči na grenadira?

-    Vrlo liči na grenadira.

…

Poaro: Prijatelju moj, ne očekujte od mene ništa aktivno. Cijelog života sam verovao da je svaki problem najlakše rešiti razmišljajući. Prepustite mi ulogu, kako se kaže – službenog promatrača.

…

Kad sledim trag, to me uzbuđuje. Kad jednom nanjušim trag, ništa me od njega ne može odvojiti. To je strast da otkrijem istinu. Nema na svetu ništa čudnije ni zanimljivije ni ljepše od istine.

…

-    Koji je to prijatelj?

-    Herkul Poaro.

-    Taj čovek!

-    Da.

-    Zašto se vratio?

-    Zašto lovački pas voli lov?

…

Tačno je da mogu govoriti sasvim savršeno engleski. Ali ako govorim loše, to mi je velika prednost. To navodi ljude da vas potcenjuju. I tako prestanu biti pažljivi. Osim toga to postaje navika.

Vesna Šejić