Alan Dž. Rou - Kreativna inteligencija (studija)

Kreativnost najlakše dolazi do izražaja u otvorenoj sredini u kojoj kreativni poduhvati nailaze na podršku.

…

Ako učenici ne bi razumeli ili pratili ono što govori profesor, mogli bi da podignu crvenu zastavicu. Ovaj postupak je kod učenika stvorio osećaj pripadnosti i imao pozitivan efekat na učenje.

…

Većinom ispita ne meri se stvarno znanje. Umesto toga, na ispitima se obično vidi šta su učenici zapamtili. Retko kada ispit zaista pokaže stepen integrisanja, usvajanja i razumevanja gradiva.

Posle usvajanja znanja o emotivnoj i socijalnoj na red je došlo i proučavanje kreativne inteligencije. Alan Dž. Rou je univerzitetski profesor marketinga u Kaliforniji, ali i autor testova za proveravanje kreativne inteligencije. U knjizi Kreativna inteligencija se može naći i jedan od testova, a na kraju i početku promoviše testiranje kao siguran put proveravanja kadra da bi kompanija došla do vrhunca efikasnosti i materijalnog uspeha. Nabrojano je i niz kompanija koje su imale uspeha ili one koje nisu bile oprezne u izboru vodećih kadrova i bile na gubitku. Autor nabraja četiri tipa kreativne inteligencije: intuitivna, inovativna, imaginativna, inspirativna. Analizirano je nekoliko ličnosti iz istorije nauke i umetnosti koje su imale neke od tih vrsta kreativnosti i isticano od kojih. Sem toga su naznačene  osobine koje moraju imati takvi slavni ljudi: radoznalost, znanje, upornost, spremnost da se suoče sa porazom, opsednutost temom kojom se bave. Čak su navedene i negativne osobine kao društveno neskladan lični život, specifično ponašanje, usredsređenost na samo jedan problem bez obaveze da se usklade sa sredinom. Sve to je izloženo da bi mogli da prihvatimo kreativne ljude u svojoj sredini i imali toleranciju na njihove osobine jer nema se uvek razumevanja za inovatore i inovacije, a njima je podrška neophodna. Tako je često pominjana Marija Kiri, Čerčil, Ajnštajn, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči sa dosta pojednostavljenim objašnjenjima. Cilj knjige nije da napravi istoriju genija, nego da da poučne primere da bi se kreativnost prihvatila i primenila na pravi način za rešavanja problema koje promene u svetu nameću. Govori o genetskoj predispoziciji, konfiguraciji mozga u najkraćim crtama. Škola može pogrešnim metodama da obeshrabri kreativce i nabraja šta se sve radi i može da se uradi u metodologiji rada i primeni interneta i ostalih inovativnih sredstava da bi se podstaklo aktivno učenje i svakome stvorila mogućnost da se ostvari i time pomogne svetu da izbegne nevolje. Materijalna korist je najubedljiviji argument za brigu oko podsticanja i uvažavanja kreativnosti. Treba računati i na ljude koji su u nekim godinama jer je utvrđeno da su istaknuti pronalazači bili na vrhuncu svojih sposobnosti posle pedesetih godina i tek posle pedesetih imali potencijal koji je ravan onom u tridesetoj godini. To je važno zbog nepoverenja u starije ljude, a i nagomilavanju znanja treba vremena. Knjiga je opremljena obimnom bibliografijom, kao i indeksom imena.

Deca sa visokim IQ-om nisu uvek bila kreativna.

…

Pet je tipova ljudi koji ispoljavaju kreativnost: oni koji rešavaju probleme, koji smišljaju teorije, umetnici i pronalazači, posvećenici i društveni aktivisti.

…

Kreativni proces zavisi od znanja i iskustva koja vode do novog znanja. Međutim, znanje je samo sredstvo za postizanje cilja.

…

Zahvaljujući pamćenju stvaramo nove ideje i stičemo nova znanja.

…

Kreativno rešavanje problema često je stvar stava, a ne metode ili pristupa.

...

Gornji spoljni deo mozga smatra se centrom percepcije i inteligencije.

Vesna Šejić