Aleksandar Dunđerin – Neodoljiva teškoća postojanja: Srpska književnost na Kosovu i Metohiji 2000-2020

Oni su tu

ko biblijska najezda

skakavaca

Svuda ih ima

Pred vratima

Na ulici

u polju

u ogledalu

Živimo njihove živote

Njihovim plućima dišemo

Njihovim mozgom mislimo

Našim rukama Zlo činimo

(„Poznati stranci“ – Žarko Milenković)

Prodajem jutro

vidovdansko,

bezglave junake

i Svetačke mošti.

Prodajem u bescenje

ime i oblake

a Ti Svevideći

gađaj

i sudi prodavcu

-BEZ MILOSTI.

(„Bez milosti“ – Novica Sovrlić)

Šta pevati u vremenu i na zemlji kada ti raskopaju grobove, ugase praroditeljsko ognjište, proteraju iz gradova u sela i zabiti, kada te braća po peru još od osamdesetih godina ne podrže. Osnivane su u Beogradu posebne edicije samo za Albance sa Kosova, a teško ćemo naći ijednu knjigu srpskog pisca sa Kosova, sem ako se ne naseli u Beograd i promeni tematiku. Administrativno se Metohija gubi. Narod se iseljava zbog ekonomskih razloga i još više zbog tolerisanih zlostavljanja i nepravdi kojima se nije moglo stati na put. Tuđi jezici u tuđim glavama odlučuju o tvojoj sudbini. Negde se crtaju nove karte sveta u kome se na tebe ne računa. Na tom Kosovu izlazi antologija gde je zastupljeno sedamnaest pisaca. Oni nemaju krizu inspiracje. Ne traže teme, očaj, gnev, nemoć, skučenost i zaborav na njihove patnje je tema naroda i samog pesnika. Rastrgnuti leševi vise sa grana iz raskopanih grobova u noćnm morama Branke Kasalović. Traži se jezik srednjeg veka i svetih spisa za pesničko obraćanje Svevidećem koji ove patnje ne vidi i ne pomaže. Gde je i imali ga. Smešta se sudbina u istorijski kontekst:

Ovo je Balkan / Zasada, zasvagda dopušteno / kretanje roba i robova / Na zemlji, na ničijoj / Igramo se života („Igrokaz“ - Darinka Jevrić)

Dragomir Kostić će pomirenost tražiti u filozofskim mislima: Onako kako Kjerkegor reče: / u svom porazu vernik nalazi trijumf – „Ljubav Kosova,“ ili dalje Samo u usamljenosti i samo u strahu nastaje poezija.

Kod Živojina Rakočevića nailazimo na bolne stihove o majci: Moja majka bi sa carske trpeze ustala gladna! / ona ne diše, / ona štedi vazduh, /kad smi mi tu. A o ocu: Kad moj otac odluči da se ubije / On svu noć teše kamen / za kuću koja nikad neće / biti sagrađena. 

Kad ukidaju nacionalni i lični identitet, i kada je život bez prestanka ugrožen, pesnik se vraća srednjem veku i epskim slikama. Polomljen bosiljak / Ćuti / Nit umire / Niti vaskrsava / Prelomljeni bosiljak  su stihovi Srđana Kašanina iz pesme sa neobičnim naslovom „U prosjaka/ Osmeh prosim/ u gladnoga /Stidnu sitost/u blagovesti dar.“ Pesnik ne odgovara za zla koja se dešavaju. Živi sa opštim bolom tla i hteo bi da beži. „Nemir“ Jovice Markovića i o tome progovori: Bežim / Preplašen / Kao da me gone / Dusi prošlosti / U grubome svetu / Svršenih činova.

Iz kratkog izbora stihova koji govore o nadama i strahu da se nada, u situaciji koja se na Kosovu dešava, pojavljuju se i potpuno drugačije i lične, moguće je čitati i duhovite dileme kod Žarka Milenkovića od koga smo i počeli. U „Muškom pismu“ objavljenom u Sarajevskim sveskama 2015. godine on opisuje obično bračno nerazumevanje i potpuno odstupanje od idealne ljubavi koju svakodnevnica ubija. Moto je stih, refren M. Crnjanskog iz pesme „Gardista i tri pitanja“ - Tužno je biti muško. Počinje sa „Deset muških zapovesti – ženi“ u kojoj on od nje očekuje da ne govori i služi svrsi. Pesma „Telefon“ se završava stihovima: Znam da te ne brine / ni da li ću ostati do kasno / jesam li lepo jeo ili se toplo obukao / tebe brine nešto drugo / Zapamti šta ću ti reći / Dušo znam da ti nisam prvi / i ne ponašaj se kao da si poslednja žena na svetu. Stihovi su naišli na kritike, a čini se da poezija Kosova ima i urbane savremene teme, što može da hrabri. Opet u distopijskoj kratkoj priči Vuka Pantovića „Marš smrti“ u nekom izmišljenom svetu se opstaje samo u potpunoj poslušnosti.

Poseban kuriozitet je sam autor antologije Aleksandar Dunđerin koji napušta zavidnu karijeru u Novom Sadu i Beogradu i iz ljubavi i prkosa oko Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici stvara duhovnu klimu gde se pored svih drugih kulturnih aktivnosti skupljaju mladi i time dobijaju ohrabrenje i podsticaj da razvijaju svoj talenat. Antologija počinje obimnim predgovorom u kome je dat istorijski pregled stvaralaštva na Kosovu i Metohiji koji nam pomaže da kontekstualno razumemo poetske uzlete prikazanih stvaralaca. To je antologija koju bi morao da pročita svako ko treba da zna šta se sa Srbima dešava na Kosovu.

Pero se pretvara u koplje

Mastilo u otrov

Pesma u smrt

(„Model za živu prirodu“ - Žarko Milenković)

Vesna Šejić