Alesandro Piperno - S najgorim namerama (roman)

Ko god da ima ikakvo životna iskustva, zna da nema boljeg recepta od laži ako želiš bližnjeg da učiniš srećnim.

…

Himler: Svi imamo nekog prijatelja Jevrejina koga bismo želeli da spasemo… Treba imati u vidu širu sliku! – govorio je svojim ljudima taj ponositi koljač.

…

Svi su ljudi različiti. Njihova različitost gorak je plod svake patnje i svake prekomerne radosti.

Alesandro Piperno (1972) je u romanu S najgorim namerama opisao bogataše u Rimu na kraju dvadesetog veka, jevrejsku porodicu u tri kolena, kao i katoličke porodice sa kojima se družilo, živelo, i snobovski naticalo za prestiž, plemiće i bogate skorojeviće. Jevreji srećno preživevši holokaust počinju da stiču, trguju, uspevaju i predaju se pretencioznom, raspusnom životu u želji da zaborave sve koje su izgubili. Roman počinje sa dedom našeg junaka koji je čovek od stila, zavodnik, šarmer, rasipnik, toliko da će svoju porodicu dovesti do bankrotstva, prezaduženu. Otac junaka je albino od 196 cm visine, dendi, neobičan, uspešan. Vratio je kapital, ušao među bogataše, trgovce. Više je u avionima nego kod kuće. Oženio se skorojevićkom hrišćankom, trgovačkom kćerkom koja je imala kapital za početak. Majka je - Anastazija, junakinja filma - koji je sa uzdasima gledala godinama. Čekala je svog princa, mislila da ga je dočekala, a onda se osvestila i okomila na vaspitanje sinova. Danijel Sonino nam iz vremenske distance od više od deset godina analizirajući predočava dramu svoje porodice i pubertetsko odrastanje koje je centralna tema i prilika da upoznamo i porodice njegovih školskih drugova, te povlašćene mladeži. Odrastali su u elitnom centru severnog Rima, u najskupljim školama, skupljali se na rođendane po skijalištima i drugim odabranim mestima. Vrlo mladi obilazili svet. Bilo im sve što požele na dohvat ruke. Surevnjivosti, tajne ljubavi, raskalašnost, brzo propadanje nekih, svest o poreklu, isticanje bogatstva, uvrede koje se ne zaboravljaju i kad porasteš, kao ni sramote - su piščeva tema. Dugi psihološki portreti, porivi koji pokreću roditelje, kao i vršnjake, su detaljno opisani, sa vrlo britkim kratkim zapisima o ličnostima. Svi junaci su kao jabuke sa crvom u sredini, ta greška u ličnosti je sila koja ih vuče ili sprečava. Nižu se događanja. Sam pisac nas navodi na svoje uzore, prustovska analiza osećanja, snobovštine koja je karakteristika te zajednice, ali i ličnosti što određuje njihovu sudbinu, osećaj uspeha ili propasti. Tu je i Tomas Man sa porodičnom sagom Budenbrokovi, pa Balzak sa Rastinjakom i brakovima plemstva i naglo obogaćenih buržuja. Naravno i Singer iz perioda opisa Jevreja posle pogroma. Filmovi i muzika su smernice koje slede ti mladi u formiranju. Sve što se nabroji je premalo za ovaj složeni roman koji je zbog istinitih analiza društva, bez poštede, naljutio i Jevreje i sve druge, te stoga postao popularan, nagrađivan.

Deda je bio glumac, iluzionista, krotitelj zmija, scenarista sebe samog.

…

Zašto su moje malecke zalihe hrabrosti bile neraskidivo vezane za podlosti? 

…

Počeo je da jurca kao vozač relija, uklopi se savršeno u sliku hiperbolisane živahnosti i rasejane neosetljivosti koju sam poistovećivao sa ocem. Čovek je koji napada svet pre nego što bi i sam bio napadnut.

…

Bratova anomalija – to jest ono što ga čini duboko sličnim ocu i tako bezobrazno različitim od svakog drugog pojedinca – bilo je osećanje, čistota osećanje, skandal osećanja: bolna saglasnost između velikodušnosti i očajničkog pokušaja da je prikrije pomoću blagoglagoljivog razmetanja cinizmom. 

…

Osamnaestogodišnjaci iz 1989 pijuckaju i puše do opijenosti. Imaju automobile. Neobuzdanu sklonost prema promiskuitetu i bludničenju.

Vesna Šejić