Antal Serb - Oliver VII (roman)

Izdajnika uvek ima, i ima ih svuda. Biti čovek znači biti izdajnik.

Na tragu renesansne komedije Antal Serb, mađarski pisac, piše roman sa zamenama likova, dvojnicima, velikim šarlatanom koji pokreće radnju u karnevalskoj Veneciji, lepoticom kojoj je ljubav prilika da zaradi novac i silno se provede. Kralj Oliver VII organizuje revoluciju u svojoj Alturiji da bi stekao životno iskustvo u svetu. Veliki šarlatan će ga kasnije, kada ustreba naučiti šta je vladar, kako se ponašati. Koltor, neizmerni bogataš, vlasnik koncerna, ima nameru da otkupi privredu osiromašenog kraljevstva. Tu se zapliće radnja. Na sceni je pohlepa, spletkarenje, laž, veština ubeđivanja, rečitost koliko Bog da i snaga uma dozvoli. Savest, ljubav, moral nisu u igri; komedija i vlast ne trpe te vrednosti, to ih ne pokraće. Narod je tu da bude antički hor, ali da veliča vlast, slavi, pristupi revoluciji - ako mu se naredi; njegova sudbina je beznačajna. Ne vlada se radi sreće stanovništva, nego radi moći i lične koristi. Ponavlja se nekoliko puta slogan: Dužnost nije postelja od ruža, ali niko se ne pretrže oko dužnosti, zabava je primarna. Maske postaju deo čoveka. Sve je slavlje i sve pobeda, takvima ne preti krah, u svakoj prilici će stati na noge, za njih ne treba brinuti. Otuda je komedija, da se nasmejemo i razumemo poruku, ako nam odgovara. Nije obavezno.

Situacija u Alturiji bila je otprilike ovakva: prethodnik sadašnjeg vladara Olivera VII, njegov otac Simon II, bio je izuzetan monarh, zemlja još uvek grca od posledica njegove vladavine. On je  udario nove, moderne temelje dizajna uniforme alturijske vojske, reformisao je osnovno školsko obrazovanje i uveo u Alturiju telefon, ulične pisoare i još mnogo toga. Njegove korisne reforme su iscrpele državnu blagajnu. Narod Alturije je inače sanjalačke prirode, vazda pesnički zanet, to svako zna iz udžbenika geografije.

…

Nakon što je već toliko toga kupio i prodao, palo mu je na um da kupi jednu državu. Ponudio je Piranezu da otkupi celokupnu alturijsku proizvodnju vina i sardina i da, zauzvrat, sredi finansijske neprilike u zemlji. Alturijanci su ionako svi odreda poetske duše, kojima rukovanje novcem stvara samo brigu i dovodi do razočarenja  i on se nudi, evo, da ovu golemu brigu skine s pleća države.

…

Ne možemo samo tako smandrljavo potpisati ugovor koji direktno utiče na sudbinu naroda. Nije to samo neka čiča-miča priča. Treba povesti računa o formi. Kada se pogađamo, sve deluje mnogo uverljivije.

…

Treba na miru da se dogovorimo. Ako Njegovo veličanstvo toliko insistira na nadzornom organu, pa neka mu bude, uspostavićemo  jedan nadzorni organ. Baš bih voleo da vidim organ koji je u

stanju da me nadzire.

Vesna Šejić