Ante Tomić – Nada (roman)

Otočki je zatvor često bio pun, ali ne zato što su otočani bili nekakav pokvaren i naopak svijet sklon zločinu. Krste je plastičnim stolnjakom pokrio stolove, objesio na zidove nekoliko akvarela sa škarpinama na tanjurima i jedrilicama na sutonu koje je naslikala njegova žena, stavio suho cvijeće u vaze i počeo tu dočekivati neke savršeno ispravne građane koji su na otok došli ljetovati.

…

U jednom sam trenutku izgubija sve šta imam. Jer znaš kako je to, fala Bogu. Sve šta zaradiš odmah se ulaže nazad u biznis, nema tu stajanja, zadržavanja. Samo što izađeš iz jednog kredita, odmah ulaziš u drugi. To je stalni muving, razumiješ?

…

Nama su loze i masline muka, a ima turista koji će platiti da rade u njima. To je sada došlo u nas, takozvani aktivni odmor.

Ante Tomić u romanu „Nada“ opisuje kratki letnji period na otoku oko procesije Sv. Margareti kada se skuplja mnogi svet. Tradicija je da pored verskih obreda dolaze nerotkinje jer se posle tog letovanja dešavaju čuda, rađaju se i dvojke. Turisti se prebacuju sa kopna trajektom „Miljenko Smoje“ i roman sledi duh Našeg malog mista. Vrvi od duhovitih dijaloga i međusobnih nadmudrivanja meštana. Prilika da upoznamo niz zanimljivih karaktera. Na otok se ukrcava bogata jahta sa postarijim odjednom propalim tajkunom i njegovom mladom lepoticom. Tu se spašava i Sirijac iz Alepa i deo je ljubavnog zapleta. Dobronamernost i patrijarhalnost je osnovini ton u romanu, ne moramo da se zabrinjavamo oko ishoda dramskih zapleta, sve je za razbibrigu i razumevanje raznih zastranjivanja. Deo ostrva meštani su zapustili i ne posećuju, on je ostavljen avanturističkim susretima homoseksualaca. Tradicionalni lokalni orkestar će zabavljati publiku na trgu od Debisija do Betovena, ali i trenutnih šlagera i teškog metala. Svi na otoku koriste priliku da prodaju svoje voće, vino, maslinovo ulje, suvenire, izdaju sve gde se može prespavati, zatvorske ćelije, sobice, podrumske vlažne prostore. Trenutak je da se zaradi i čeka zima kada ostaju sami da nastave svoj ustaljeni život i ne padaju na nos od posla. U nizu novih romana sa kukanjima i neprijatnim ispovestima ovaj roman je tu da nam i pored pominjanja problematičnih tema kao što je tragedija egzilanata i nepouzdane ekonomske situacije, pozove na vedrinu, toleranciju i nadu da bi tako bolje međusobno opstali. Da imamo pameti i veštine otočana mogli bismo živeti u Nadi.

Sirijac se probudio na plaži i pita je li ovo Italija? Prijatelju moj, bila bi da si jućer došao. Vire i narodi ovde su se krvavo istrebljivali, ali puno češće su se mišali, surađivali, dilili pisme i priče i recete kako staviti janje na ražanj, napraviti koziji sir, smotati sarmu, skuvati crni rožoto i ispeći ćevape.

…

Pa je li to grijota? Jedan život imam, a ja živim gluvo i prazno, bez ljubavi, jer od svih muških na situ, ja samo tebe vidim. Đubre!

Ajde me pitaj da plešem sa tobom?

Vesna Šejić