Ante Tomić – Veličanstveni Poskokovi (roman)

-          Pa kad je kupio Hammera?

-          Ja sam mu ga kupila. Ako se sudari, da pogine onaj u drugom autu.

-          Eh, što ti je majka.

…

Lako se naviknuti na ulizivanje. Laskanje slama i karakter i inteligenciju.

Ante Tomić (1970) je pisac i kolumnista. Dok čitamo roman Veličanstveni Poskokovi susrećemo se sa božićnom bajkom i glavnim junakom, sinom najbogatijeg čoveka u Hrvatskoj. Princ je to na koga su se okomile nedaće, razne peripetije. Ljubavna romantična spletka je deo žanra. Opet to je i satirična drama u kojoj upoznajemo vrh vlasti, pohlepu, nezajažljivost, prostotu, zloupotrebu položaja svake vrste, nemoral, ulizice. Ambiciozni novinar bi da obelodani aferu, radi na slobodnoj televiziji, ali vlast određuje koliko će program moći da opstaje, a novinar je u dužničkim okovima i svaka želja za istinom je onemogućena. Nekada je satira bila u alegoriji, sada nije neophodno, sve je jasno na Balkanu, a i dalje. Zdeslav Poskok je naš junak. Odrastao u bogatstvu, završio psihologiju, postaje deo selebriti društva: Proslavljeni nogometni trener je večerao s ratnim zločincem, policijski načelnik dijelio škarpinu sa zvijezdom sapunice, a operna prvakinja bila zbog nečega vidljivo ljuta na svog ljubavnika, švercera nafte. To bi bio deo sredine u kojoj se kretao. Jednom prilikom kada se obreo u sali, shvatio je da je većina devojaka bila sa njim u nekoj vezi. Bio je meta žute štampe. Poslednja devojka mu je bila pevačica u nadiranju, sticanje karijere je on plaćao. Kada se desilo trenutni slom, Koraljka, jedostavna devojka, radnica u prodavnici, obrazovana, lepa i zanimljiva mu postaje bliska. Tako nailazimo na Pepeljugu i princa. Druga linija pripovedanja je otimanje oko imanja Poskokovih koji bi hteli premijer i grehu sklon kardinal Valentin Lovrić, poglavar katoličke crkve u Hrvatskoj. U romanu ima opštih mesta kao objašnjenje Tomislava Poskoka otkud mu toliko bogatstvo: Bogatstvo koje je stekao ima zahvaliti osobnim talentima i vještinama. On je imao viziju i teško radio, i pametno ulagao, i riskirao a koji put mu se naravno i posrećilo. Priroda je zbog nečega htjela da on bude bistriji, marljiviji, hrabriji i sretniji od mnogih. Ako je to nepošteno, čitava je priroda nepoštena. Sve njegove malverzacije od kojih neke i saznajemo u romanu su time objašnjene. Postoji podzemna prostorija u kojoj odabrani odlučuju o sudbini zemlje i vlasti, zbir odabranih glava. Tako se roman završava time što pošteni, nesnalažljivi Zdeslav stupa u krug odabranih. I sada i on može da odlučuje:

-          Nego, da te pitam, zašto ti ne bi bio general?

-          Pa, nisam se školovao za to.

-          Ma, molim te! Otkad to u Hrvatskoj treba škola da bi bio general? - začudio se Zdeslav.

Da bi sve bilo uzbudljivije nailazimo na opise seksa sa pevačicom, pa sa Koraljkom. Uspostavlja se i na taj način razlika između pretvaranja i iskrenosti. Ručak božićni topli i porodičan ili svečanosti sa izabranom hranom. Odela, skupi satovi, olako davane visoke napojnice. U tradiciji renesansne komedije sluga je taj koji ima više iskustva, spretniji je i pri ruci u odsutnom času. Uzbudljivo je čitati i kad nailazimo na izmenjene afere koje smo mogli saznati iz štampe, televizije i zaboraviti jer to nam je stalno u ponudi.

Meter (predsednik) kakvog nije poznavao, sasvim sumanuti muškarac, s očitim narcističkim poremećajem, koji bez ostatka, iskreno i strastveno vjeruje da su svi njegovi zločini bili u cilju nekog većeg dobra, da su sve gadosti koje je učinio u konačnici bile ispravne i ugodne njegovom kršćanskom Bogu.

Vesna Šejić