Benhamin Labatut – Kada prestanemo da razumemo svet (proza)
Labatut B., Kada prestanemo da razumemo svet, Akademska knjiga, Novi Sad, 2023.
Raskid do koga je došao Hajzenberg i podržao ga Bor je bio brutalan. Fizika više ne bi trebalo da se bavi stvarnošću, već onim što smo o toj stvarnosti u stanju da kažemo.
…
Protiv takovg otkrića se pobunio Anštajn: Bog se ne kocka sa univerzumom. Na šta će Bor odgovoriti: Nije naše da mu govorimo kako da upravlja svetom.
…
Šredingerva jednačina predsatvlja ugaoni kamen moderne fizika, iako za stotinu godina nikome nije pošlo za rukom da odgonetne misteriju talasne funkcije.
Benhamin Labatut je napisao „Kada prestanemo da razumemo svet“ delo u prozi kome nije lako odrediti žanr. Tema je nabrajanje nekih od najvećih pronalazaka koji menjaju naš život sada, ali je romaneskno opisao i živote tih neobičnih ljudi čiji pronalasci nisu razmuljivi većini. U trenucima kada su dolazili do svojih otkrića samo retki su mogli da prate njihovu misao. To stvara lanac veličanstvenih umova koji jedni druge provociraju i podstiču na rad. Tako se prometejska vatra podržava. U nekoliko biografija opisano je stanje koncentracije pre otkrivanja velike istine, puno bola i neobičnih događanja. Zatim u traumatičnom stanju zaboravljaju da jedu, spavaju i dolaze do rezultata. Često nakon toga ostaju ispražnjeni i teško jedno vreme nastavljaju da komuniciraju sa svetom. To su ljudi koji dolaze do apstraktnih rezultata, a onda praktičari od toga proizvode stvarne produkte koji su nakada pogubni po svet, a u svakom slučaju menjaju naš način života. Retki od naučnika su svesni opasnosti svojih otkrića i mogućnosti da naškode čovečanstvu. To ih tera da spaljuju svoje spise. Odvajaju se od sveta.
Sve su to za života priznati naučnici i nosioci najznačajnijih nagrada. Franc Haber je bio naučnik koji je izumeo moderno veštačko đubrivo na bazi azota, time spasao svet od gladi i za to dobio Nobelovu nagradu, ali je i prvi koji je stvorio oružje za masovno uništenje, hlorni gas kojim su ugušeni po rovovima Velikog rata mnogi mladi ratnici. U knjizi je pisac opisao dramatično njihove živote, odrastanje, ljubavi, usamljenosti, neobično ponašanje. Aleksandar Grotendika, istinski genije koji je šesdesetih godina napravio revoluciju u geometriji kakvu nije načinio niko još od Euklida. Odrekao se matematike, na vrhuncu svoje međunarodne slave. Više od četrdeset godina odbijao je da o tome govori sve do svoje smrti. To je samo jedan od primera u knjizi.
I da nas ne interesuje niz naučnih otkrića, može da nas zaintrigira način života ljudi koji su posebni i čijem delu moramo da se divimo, iako nismo u prilici da ih razmemo. Često su se formulama izražavali. Tako se desilo da je komisija od najvećih matematičara ostala bez mogućnosti da oceni doktorsku tezu jednog od inspiratora kvantne mehanike. Čekalo se dve godine da Ajnštajn da svoje pozitivno mišljenje. Kvantna mehanika je dovela do atomske bombe i do niza proizvod koji su možda pomogli čoveku da lakše živi, ali i doneli promene u celosti svetu. Kvantna mehanika, taj krunski dragulj naše vrste, najprecizniju i najlepšu fizičku teoriju koju smo izumeli. Ona stoji iza nadmoći naših pametnih telefona, internteta i obećava kompjutersku moć koja se može meriti samo sa božanskom inteligencijom. Preobrazila je naš svet do nivoa neprepoznatljivosti. Znamo kako se koristi, funkcioniše prema nekom čudnom principu, međutim, ne postoji nijedno živo ili neživo na ovoj planti koje je istinski razume. Ako smo razumeli točak ili polugu, pa čak i parnu mašinu i sa prosečnom inteligencijom, nova saznanja nam ostaju tajna. Otuda teorije zavere, da nam neko iz nekih nepoznatih prostora upravlja, ne možemo da razumemo, onda verovatno ne može niko. Nismo sigurni da li da se plašimo, ili budemo ponosni što je neka nadsila baš nas odabrala da nam pokloni takvu opasnu moć da se lako uništimo i da nas nevidljivo kontrolišu i upavljaju našim životima, a da smo, ako ne možemo da razumemo, izgubili slobodu izbora i organizacije ličnih života.
Vesna Šejić