Bernhard Šlink – Vikend (roman)

Ubistvima je nasilju države odzvonilo, to pokazuje svaka firma koja radi globalno i ne plaća porez, jer tamo gde bi marola da ga plaća radi s gubicima, a zarađuje tamo gde poreza nema. Za to nisu potrebni ni teroristi ni ubistva.

…

Nije smatrala mogućim da se neko ko iskorači iz građanske egzistencije u kojoj ima ženu, decu, dobar posao i društveno priznanje, ko sve to napusti da bi postao terorista, posle godina provedenih u zatvoru toliko „pročisti“ da teži povratku u svet građanskih vrednosti.

…

Nije se smelo mirno posmatrati kako država sve drskije otkriva svoju grdobu, svoje lice moćnika spremnog da potčini svakog ko misli drugačije, ko joj smeta i ko joj ne koristi.

Bernhard Šlink je poznati nemački pisac U romanima se uvek veže za bitne društvene probleme svoje zemlje. Od ponašanja u ratu, do podvojenosti države kada se povežu dva sistema istočne i zapadne Nemačke. U romanu Vikend je izabrao glavnog junaka koji je bio terorista u organizaciji RAF, ili Baden Majnhov, koja je uzdramala državu i uticala na ponašanje mladih u Evropi sedamdesetih godina. To se u romanu povezuje sa razornim terorističkim aktom rušenjem bliznakinja u Njujorku. On se posle dvadeset i dve godine vraća iz zatvora. Sestra mu priređuje vikend sa nekadašnjim prijateljima isitomišljenicima koji su se sada etablirali u društvo, imaju karijere, porodice. Između njih se postavlja pitanje smisla ubijanja, osećanja odgovornosti, grižnje savesti. Čovek je godine proveo sam sa sobom u tamnici, u početku zlostavljan na svake načine, a kasnije prepušten sebi, bez konatakta sa promenama u društvu, promenjenog načina mišljenja, drugačijeg shvatanja društvenih tokova je u problemu. Nije očekivao da će to biti toliko teško. Čeznuo je za slobodom. U žučnoj raspravi sa gostima se upliće i njegov sin o kome se on trudio da ne misli da bi opstao. Trudio se ne da zaboravi ubistva koja je izveo, nego da ih opravda i osmisli pred sobom. Sukob sa prijateljima i sinom, psihološka osnova likova, je kao sudska rasprava, ali to je već deo piščeve advokatske karijere. U opisu lika se uključuje i pripovest koju piše njegova nekadašnja prijateljica, tada zaljubljena u nega. Sada hladne glave pokušava da zamisli i opiše šta takav čivek oseća. Teško je završiti takav roman. Šta da radi čovek kada se suoči da više niko ne misli kao on. Da ga je zatvor konzervirao dok su drugi išli dalje i menjali se. Od njega novinar očekuje da nastavi borbu i postane legenda. Spisateljka ga prapusti smrti u slobodnom letu sa jedne od bliznakinja dok sve oko njega gori. Šlink mu dodeljuje kancer koji metastazira. Pred njim je još nešto od života koje će provesti kao laborant, bežeći od sestre i njene pažnje i samilosti. Moralna dilema koja se postavlja pred junaka, koji mu nameću bivši prijatelji i nekada simpatizeri revolucije su da li su ubistava koja je učinio imala smisla kada je revolucija propala. Da je uspela, to bi bilo neopodno pročišćavanje sveta od predstavnika vlasti, ali kada se našao pred porazom ideja i usamljen, to postaju ubistava i zločini. On mora da nađe snage da pred sobom brani svoj život, dok ga svi osuđuju i ne dele sa njim njegove istine. Na lični nivo je svedena dilema da li se bolji svet može stvarati zločinima. Da bi opstao i odbranio svoje dostojanstvo u tamnici on tada ni mnoga druga pitanja nije sebi postavio. Otkriva da je tako izbrisao iz pamćenja dobar deo svoga života. Revolucionar nema prava na lični život, on ima misiju. Tako je sin bio slučajan sticaj nekoliko trenutaka površne veze, ali kada se nađe pred njegovom osudom i prezirom, mora da se pomiri da mnogi drugačije misle od njega, i da se opredeli za ravnodušnost koliko god to može. Bolest je skoro uteha.

Vesna Šejić