Branimir Džoni Štulić - Smijurijada (epopeja)

Baš kad sam pomislio da sam prestao sam biti

Branimir Džoni Štulić je odrastao po garnizonima i raznim gradovima kao sin vojnog lica i tamo učio sočan jezik, veštinu pričanja viceva, doskočica, jer to je u toj masi mladih muškaraca bila veština na ceni, pitanje statusa. Tome se pridodao govor krajeva u kojima je bio i u onima kroz koje je prošao kao čuvena rok zvezda, malo dalmatinskog, makedonskog. Ponekada piše ijekavicom, ali se pojavi i ekavica. Porastao u buntu i prkosu nije poštovao autoritete, pa ni one intelektualne. Zaseo je tamo u Holandiji i preveo Ilijadu neupodobljenu građanskim potrebama. Homerova epopeja je nastala u grčkom narodu i za narod, sa psovkama, bez eufemizma. Kasnije je prevođena za akademski svet i pročišćena. Štulić je odustao od tog obzira i postigao duhovitost i sočnost koje su se izgubile u potrebi za pristojnošću. Onda je odlučio da napiše i epopeju svog života na petsto strana, kako i odgovara formi koju je odabrao, a sve u aleksandrincu. Za potrebe stiha nailazimo na inverzije, naslove koji su nekada duhovitiji od sadržaja. Pevanja počinju vicem koji je tada bio aktuelan, a završavaju sporovima sa Tukiditom, Herodotom ili Homerom. On ne govori o velikim rokerima pre njega kao uzorima, njemu je uzor, rođen je u Skoplju, Aleksandar Makedonski, toliko da ga ponekada zove Saša. Osvrće se na Ahileja, Enkidua (junaka Epa o Gilgamešu), ali i na Lao Cea, hinduističke mudrace, bogove starog Egipta. Nekada je studirao filozofiju, sociologiju, fonetiku i istoriju. Voli da razmatra korene reči od indoevropskog. Izlaže svoju pseudo-istoriju o poreklu Srba i Hrvata, jedino su Slovenci pravi Sloveni, sve drugo ima neko drugo poreklo, on zna koje i raspreda tu priču. Sada je vreme prilagođavanja istorije potrebama političkih kretanja od razmatranja ujedinjene Evrope sa korenima u vremenskim dubinama, do osmišljavanja mitologija malih naroda. On se svemu podsmeva, ali to ponekada biva i ozbiljno. U tom svetu heroja i junaka njegovi savremenici izgledaju jadni u svojim sitnim računima, ne zaboravlja da napomene njihove podvale, neoriginalnosti, sitne zlobe i podvale. Sebe ceni kao veštog fudbalera i gitaristu. Pominje često Crnjanskog, koji je takođe u jednom vremenu više cenio svoje noge od stihotvorstva, a i zbog Odiseja koji je pesniku bio uzor. Priča o svojoj slavi ponekada sa nelagodom. Hteo je da uzme autogram od Kasijusa Kleja i odustao od guranja sa obožavateljima setivši se da je ponekada od njega više ljudi čekalo na potpis. Nemaju svi sve talente, pa je mislio da on nije za matematiku pa i šah, onda je zaseo jedne noći da se nadigrava sa kompjuterom, izgubio, ispavao se i pobedio. Oholost izražava na neobičan način. U sredini knjige je zapisao i desetak novih pesama koje bi verovatno bolje zvučale otpevane. Jada se da je dobar deo njegove muzike nestao u lošim snimcima. Knjiga koja je nepravedno zanemarena. Čudo je da ga stalno opsedaju za intervju, a ne čitaju ono što je imao reći i što mu je bilo važno da se pročita.

No pre sto godina Crnjanski je započevši

Razumjevanje svijeta dobro opazio

Kako smo ostaci ostataka em nas nema em

Glupi smo pa zar se zapravo sjajno ne držimo

…

Koliko poreza plaćaš toliko si komunist

…

Prvi tiskovni stroj doniješe u Crnu Goru iz Venecije hiljadu četristo devedeset treće ali nije bilo papira pa su ga ubrzo pretočili u zrna    

…

Ako Tita ostavimo po strani nikog Beograd kao mene nije volio

…

U Srbiji Čorba rado ide Srbin u vojnike

U Hrvatskoj Metak i majmun radi što majmun vidi

U Bosni i Dugme i topom ću te gađat moja mala

U Sloveniji Lačni Franc i prijdi dal bom ti cvet

U Makedoniji Leb i sol sraćka kao kakao

U Crnoj Gori Radović dobro jutro Beograde

…

Kad ću ja umrijeti zapita vladar svoga zvijezdoznalca, dan posle mene Gosparu ovaj kaza

…

Četvorka kraljeva

Sve ovo vrijeme tražio sam kraljevsko društvo

Četiri jahača sudnjeg dana u snu

Kad prsnu bokovi na lutajućem Holanđaninu

Ja ću se pretvoriti u lomaču

I uzalud će more udarati u bregove

I uzalud će Mjesec pasti na zemlju

I uzalud su knjige pisane

Mama

Znaš da sam oduvijek bio stranac

Ispod lica nitkov a najgore vrag

Rođen sam da sudim o onom što ne smijem

Rođen da budem drukčije mlad

I onda kad se bijesno razdiru karte

I onda kada nema izgleda na bilo što

I onda kada se ponižava razum

I onda kada se ustaje i umire

…

Da je bog takve htio on bi ih i napravio

Vesna Šejić