Branislav Nušić - Vlast (komedija)

Branislav Nušić je naš Šekspir. U vremenu nemišljenja kada smo odgajali generacije na Otpisanima, nije se imalo dovoljno sluha za njegov satirični podsmeh, ali danas nam je prisan i sve što je ismejao bude prepoznatljivo. On je sa simpatijom i razumevanjem opisao mane našeg mentaliteta. Vlast je njegova nedovršena komedija, ali ne manje značajna. Pored želje da opiše šta se o čoveku govori kada je mrtav, pa je sam objavljivao svoju smrt u oglasima više puta, inspiracija mu je bila kako će se poznanici i rodbina odnositi prema nekome ko avanzuje u službi. Toza je postao ministar, ali on će tek ozbiljno, suzdržano i uobraženo proći scenom sa dve replike. Glavni junaci su njegov tast Miloje i stric Arsa. Oni primaju goste. Gospa Micu je provodadžisala ministru, govori nezaustavljivo i ima svoje želje „kome će ako ne meni, ko mu je bliži“. Kum je proneverio 54 000 dinara, pa da se zaboravi:

-    Ko da će država da propadne zbog tričavih pedeset i četiri hiljade dinara. – kuma

-    Šta bi uradili kad bi nedostajalo nekolik miliona?- kum

-    Onda te kume, ne bi ni glava zabolela. – Arsa

Tu je i njegov školski drug Dobrosav, sa kojim je zajedno sedeo u klupi u nižoj i višoj gimnaziji. Ne traži ništa, ali je tu da ogovara:

-    Pa je l te, molim vas, da li se moglo po čemu već onda slutiti da će Toza biti veliki čovek i ministar? (Miloje)

-    Bogami ni po čemu se to nije moglo slutiti: on je bio najgluplji u razredu.(Dobrosav)

-    Hoćete valjda da kažete skroman.(Arsa)…

-    Toliko se nosio s tom matematikom da je zbog nje počeo i da krade. Eto, meni je jedanput ukrao pismeni iz matematike.(Dobrosav)

-    Gospodine, to se ne kaže krao je – nego: uzeo je zadatak na razmatranje.

-    A bio je podlac, ulagivao se profesorima. (Dobrosav)

-    Vrlo verovatno, jer mi smo u porodici, kako da kažem, svi umiljati.(Arsa)

Arsa gleda kako da se okoristi novonastalom situacijom. Mogao bi da obeća unapređenje i to naplaćuje, već smišlja i tarifu. Njih dvojica razmatraju šta bi radili da su oni po čemu na nekoj vlasti. Tast bi da bude neki kralj. Arsa mu objašnjava da ne može da bude ministar finansija, ne razume se u to iako je u provinciji bio uspešan trgovac, ni ministar prosveta, morao bi bar da čita udžbenike, a da je hteo da čita, završio bi škole. I onda dolazi ključna scena kada Miloje isprobava kako je biti vlast.

-    (uzme jednu šamlicu i metne je pred Miloja) Popni se molim te! Osećaš li se sad viši od mene? E, vidiš, to je, recimo, prvi stepen vlasti: sreski načelnik, ili predsednik opštine. Ja ostajem dole, ja sam narod, a ti si više mene, ti si, recimo, državna vlast. Vidiš li preko moje glave.(Arsa)

-    Vidim! (Miloje)

-    E, pa to toliko! Vlast treba da gleda narod preko glave. To ti je, tako reći, prvi stepen; a sad, popni se na ovu stolicu. A sad, je li osećaš da si još na većoj visini?

-    Osećam.

-    To je, recimo, visina okružnog načelnika ili narodnog poslanika. Ja narod gledam tebi u trbuh, a ti meni?

-    U teme!

-    Sad ćeš tek da vidiš šta znači sa visine gledati. Ajd, ajde, popni se na sto. To je vidiš ministarska visina.

-    E, prijatelju, šta vidiš sad?

-    Ne vidim ništa!

-    A, ja vidiš, kad pogledam tebe, ne vidim ti glavu, jer si na velikoj visini; zato, vidiš, narodu i izgleda da vlasti nemaju glave, jer je ne vide.

-    More, da siđem ja, meni se vrti u glavi.

-    Hoće i to; na ministarskoj visini hoće koji put da se vrti u glavi.

Vesna Šejić