Branka M. Kasalović - Who are you? (poezija)

Zbirka poezije se sastoji iz tri dela sa zajedničkom podnaslovom Mi se odnekud ne znamo. U prvom Animus glavno lice je muško, čovek koji ne može biti istrajan ni verovati u večitu ljubav, sve je igra i pokušaj, a ona je Lilit:

Imao sam bliski susret sa Lilit

Ja, odvažan

Osrednji u svemu

Što patiti, ali će i dalje pokušavati, pomalo mangup, koliko se može, željan puta i drugačijeg sveta:

Ode bez pozdrava

hvala!

Nije da je ravnodušan, i nije da će odustati, samo će sa rezignacijom da kaže:

Dišem koliko treba

Dok mogu

Ljubav i sloboda ne idu, to smo već znali, ali se naš junak nada, i želi drugačiji svet, dok ne dođe do saznanja:

Pisao joj

Molio da dođe

Delićemo sobu sa lastama

Najzad je došla

Laste strpala u kavez

U sve to se čoveku uplete i politika i sva ta nerešena i nezadovoljavajuća situacija u svetu, još jedan razlog za relativnost svega:

Volim te juče i sada

Volim i Putina… (Ljubav u doba hladnog rata)

Na kraju kad spozna svoju spremnost za površnost, spreman je i da bude iskren iako to ništa ne rešava:

Bivšoj ženi bar jednom kažem:

„Izvini, bio sam tvoj pogrešan izbor!“

(To isto i budućoj-bivšoj)

Drugi deo zbirke je Biće – u – svetu - pesnikinja nam se jada, ili je ljuta, ili razmišlja: šta se tu može.

Pisanje za one koji te neće čitati

Može biti uvredljivo

I tako se prepušta crnim mislima i uspostavlja dijalog sa filozofima, značajnim delima i piscima:

Budućnost je smrtna postelja

(danski prorok je bio u pravu)

Psihijatrija – nova bogomolja

U pesmi Grad ubica je suočena sa situacijom koju pokušava da relativizira, ali tamo na Kosovu i Metohiji gde ona živi i gde kad neko hoće nema struje, vode, veza sa svetom - ona je gnevna:

Svilen gajtan svakom oko vrata

Živi se sa sjajem gubilišta…

Jedan u milion

Beži sa giljotine

Kad je njena misao krenula tim putem to vodi i do oporuke šta i kako da je sahrane iako tome nije vreme: Neka piše bez individua (plagiram)/ Bez slike, moliću…/Bez mene.

Putovala bi sa nekim njim, ali tu je gde: Mrzim /helikoptere tuđe vojske/Bacaju otpad u naša jezera/ (videla sam, kunem se).

Dobra moja

Davno je poeziju zamenio

Paritijskim dogmama

I književnu nagradu su mu dali.

Situacija je složena u svim delovima života, pa čak i u književnom svetu, svugde se netalentovani i neprincipijelni snađu i profitiraju i u ljubavi i u karijeri Savko je dobar teoretski lažov. Nije poezija Branke Kasalović cile-mile, nije takvo vreme. Treba i opsovati, kad svet nije kako treba onda je paradoks često na kraju pesme ili rečenice.

Manipulacija je postala samosvest.

Socijalno inteligentni

nikad ne govore ono što misle

cilj postave ispred reči…

vera da su iznad ili

Izvan

Čini da su iznad i

Izvan

Mamicu im krvavu

On je takav kakav jeste, svet je negostoljubivo mesto, a u trećem delu Anima ćemo videti kako je njoj sa njim i ostalima, pre svega sa sobom:

Ne treba mi duhovna milostinja…

Ono što ne daš sebi i drugima

To bih da dobijem svaki dan

Uz gorku kafu i kocku ćutanja

Sve dok se ne zasitim

I odem

Nema reda ni trajnosti, trpeljivosti nekih prababa, ne ostaje se ceo vek zajedno. Kad je povredi ona će mu reći iz inata, ili hrabrosti, možda i bezosećajnosti:

Crko dabogda!

Plakaću

(a možda i neću)

Kad mi dosadi

Vratiću se kući..

Praznine ću kalemiti

(Čime?)

Samoća više nije samo kad njega nema, otišao je, ne voli je više, može i u noći kad su zajedno:

U ovu noć, kao i sve noći

Svako sa svojom tamom

Samuje udvoje…

Biraj kofer

Srećan mu put

U dijaloškoj pesmi Komad planete razumevanje počinje: Ko ti je umro/ Svako mi je umro! Daj mi ruku pomoću ću ti, ali i on odlazi jer je ptica i jedino što bi mogao reći bespomoćnoj Znam, umor ti je svako. Nije to samo sentimentalni nedostatak razumevanja, proizilazi iz tog sveta gde Gorčinu pijemo iz žile jednog korena… Ne sećam se ko je prvi bacio kamen/ Uzvraćeno je. Pesnici se igraju rečima, proširuju im značenja, u ovoj zbirci se za moto uzimaju i popularni šlageri, izvrću se poslovice, ponekada duhovito i to da gorčinu ublaži.

Bezobzirno je reći

Nada poslednja umire

To je idiotski mamac za

Samoubice.

Na kraju će to biti jednom jedna priča, ali pesnikinja ima i obrt:

Jednom ću pretopiti

Tebe, mene, kutiju, sećanja

U najljubavniju priču

Završiti je hepiendom

Biće to dobra priča

Nažalost.

Vesna Šejić