Brano Mandić – Feb je čekao olovku (pripovetke)
Mandić B., Feb je čekao olovku, Žuta kornjaća, Podgorica, 2016.
Čuvao sam se sreće, voljan da patim do konačne mudrosti. Naravno da su me zbog toga zajebavali.
…
Znan teorijski - moralno je ono što moje tijelo kaže, ali u praksi se opredjeljujem za hrišćanstvo, istočno pravoslavlje, mir božiji i tako dalje.
…
Nije čarobnjak i oko njega nema magije, i što je najteže, magije nema u njemu, u nutrini što traži sve više alkohola da tu istinu sakrije.
…
Melodije bi već shvatila da sam skoro bez posla, kako suštinski umirem na poslu, i sanjam sebe kao bogtaša koji ne radi ništa.
„Feb je čekao olovku“ je zbirka kratkih priča, 120 strana i petnaest pripovesti. Brano Mandić je opisao niz nobičnih luzera sa paradoksalnim zapletima. Tri muškarca su ometena u razvoju, kako bi se stručno kvalifikovalo, ali iz svoje logike ubijaju i čine drugima nesreću. Tu su i dva pisca bez inspiracije: jedan već dugo vremena pokušava da napiše prvu rečenicu kao kod Kamija. Na kraju nalazi kasetu na đubrištu i nada se da će svoju ženu ponovo zavesti i doživeti sve što je u filmu. U pripovetkama nailazimo na paradoksalna razrešenja, tako drugi pisac služi mafiji, i kada ga lepotica, agent u borbi protiv droge zavede i pošalje policiju na njega, on doževljava veliki bum u glavi i sve će priznati, svakoga potkazati samo da dobije olovku i ostvari svoje životno delo. Skup je to niza nezadovoljnika, ili očajnika, uglavnom na rubu društva. Ženske junakinje su predebele, heroina drugog rata je bez ruke i pleni svojom protezom. Estetika je izvrnuta, poetika ružnog. A radnja se dešava od Sutomora, Podgorice, Cetinja, Meksika, Santa Monike, Ženeve i tako diljem sveta. Junaci imaju velike i neostvarive snove. Grupa mladića u Sutomoru sebe vide kao Don Žuane, a pokušavaju da zavedu novosađanke, kojima zavide što mogu sebi da kupe sladoled. Na kraju će zbog džeparenja na plaži dobiti batine i ne videti to kao tragediju. Dobro bi im bilo da su neki mafijozi. Profesor na fakultetu mir svoje duše nalazi u samopovređivanju. Secka se žiletom, i pomišlja šta bi studenti rekli da to znaju. Na ivici je da im se pokaže i poveri. Priče nisu svilene, sve seksualne fantazije su ogoljeno opisane. Zanimljivo pripovedanje o manje više nezanimljivim junacima. Priče teku neobičnim tokom i tako intrigiraju pažnju čitaoca. Prisećaju nas na latinoameričku prozu i to ne onu Markesovsku gde lepa Remedijas poleće na nebo, nego na niz pisaca koji su opisivali junake malih sredina, neobične heroje svojih sela i predgrađa.
Brat je rekao da ne lažem i onda sam prestao, počeo sam da kradem.
…
Dok sam skidao košulju da pokažem bicepse mora da sam joj izgledao gadno, masna kosa, pogrešan akcenat.
…
Do danas nisam uspio da dosegnem istinu koja znači više.
Vesna Šejić
