Čovek u crnom

Pitaš se zašto se uvek oblačim u crno

Zašto nema šarenila na mojim leđima

I zašto moj izgled nosi mračan ton

Razloga za tu boju previše ima

Nosim crno za siromašne i potučene

Za žive krajeve grada gladne i beznadne

Nosim za robijaša koji teško plaća zločin svoj

Zato što je žrtva vremena živi kao broj

Nosim crninu za one koji čitali nisu

Ni čuli reči koje je rekao Isus

O putu ka sreći kroz ljubav i dobro

Kao da priča direktno sa mnom i sa tobom

Pa, stvarno nam dobro ide, tako izgleda

Samo sija, munjeviti automobili i lepa odeća

Ali da se setimo ostavljenih koji hodaju dnom

Ispred bi trebalo da stoji čovek u crnom

Nosim ga za bolesne i usamljene stare

Za nesmotrene koje je loš trip ostavio hladne

Nosim crninu iz tuge za živote koji su mogli biti

Svake nedelje u stotinama ginu fini mladići

I nosim ga za hiljade koji su umrli

Verujem da je Gospod na njihovoj strani

Nosim ga za još sto hiljada koji su umrli

Verovali su da smo svi na njihovoj strani

Postoje stvari koje nikada neće biti u redu

I promene su svud potrebne u neredu

Ali dok ne mrdnemo da ispravimo krivo dodijalo

Nikad me nećete videti da nosim belo odelo

Ah, voleo bih nositi dugu svaki dan

I reći svetu da je savršen odličan

Pokušaću na leđima da odnesem malo mraka pokorno

Dok stvari ne budu svetlije, ja sam čovek u crnom

Man in Black je protestna pesma Džonija Keša objavljena na istoimenom albumu 1971. godine, a odgovara dugogodišnjem Kešovom načinu oblačenja na bini.

Autor slike: Zoran Mujbegović

Autor prepeva: Rastko Šejić