Daglas Glaver - Ona (roman)

Ljudi s planina kažu da je reč stvorena kada je dabar zaronio duboko ispod mora i napunio usta prljavštinom.

…

Ovo usamljeno naselje liči na loš prevod nekog drugog smislenijeg mesta.

Svaka zemlja ima svoju mitsku istoriju, Kanada je naseljavana od Francuza već od 1542. godine, kada se dešava i radnja romana. Tek kroz osam godina će se graditi prva uspešna naselja. A te godine su dolazili avanturisti brodovima da se bave istraživanjem i pre svega trgovinom sa urođenicima. Tako je i junakinja romana pošla sa svojim ljubavnikom grofom u neizvesnu avanturu. Grof je poneo svoje rekete i loptice, nadajući se nekim terenima i turnirima. Bilo mu je muka na brodu pa se njegova partnerka posvetila ljubavnim avanturama. General, njen ujak, koji je imao nameru da se proslavi osnivanjem nove zemlje, je bio razgnevljen i proterao je na pusto ostrvo, sa dadiljom Bastijanom. Grof polazi sa njom u izgnanstvo kao plemić koji se bori za svoju ljubav. Neće u tom mrazu, pustinji, bez hrane, dugo preživeti, a ni dadilja pa ona ostaje sama da se snalazi. Na ivici gladi i smrzavanja na obali ugleda poluživu medvedicu, raspori je, najede se živog mesa i zavuče se u njenu još toplu utrobu. Nalazi je urođenik koji joj je jedno vreme ljubavnik i zaštitnik. Dešava se niz tako neočekivanih situacija: leči je urođenička vračara, počinje da hoda na četiri noge kao medvedica, odlakavi, mesto noktiju se stvaraju kandže i tome slične divlje situacije. Na kraju shvata da je među urođenicima postala legenda, a kada ipak stigne u Francusku, o njoj će se pisati romani i na kraju će biti skoro zaboravljena. Roman Robinson Kruso je idiličan u odnosu na ovo delo. Zanimljiv način da se ispriča istorija svoje zemlje je pronašao Daglas Graver; od divljaštva do kulture, od legende do istorijskih činjenica. Legende koje možemo pročitati su i urođeničke i one koje pripadaju zavojevačima.

Dvoje ljudi koji nisu umeli ni da čitaju ni da pišu uspeli su da postanu autori bestselera, a ta šema, pokazaće se kao pravilo, a ne izuzetak, u istoriji književnosti.

…

Mnogo sam grešila. Za to krivim štampane knjige, izum novijeg datuma, koji nas je doveo do usamljeničkih zadovoljstava: razuma, ličnog mišljenja, moralnog kolebanja i luteranstva.

…

Priča mi kako njegovom narodu vladaju snovi, da oni traže snove kao odgovore na pitanja koja ih muče kada su budni. On kaže da duša ima isti oblik kao i telo, ali je tananija i prozračne prirode.

…

Moj plan je da pronađem deo Kanade sa gradovima, kraljevima, pijacama, katedralama, novcem, mekim krevetima, apotekama, knjigama i javnim gubilištima.

…

San i stvarnost spliću se u šare koje se naizmenično pojavljuju u nestaju. To je kao poezija, ali i kao ludilo, kojim upravljaju ista pravila ponavljanja i sličnosti.

…

Šta čovek da radi sa devojkom koja je putovala u Zemlju koja se druži sa divljacima, ostavila svoju dušu na ostrvu koje nastanjuju demoni, koja je rodila ribu, nastala u lavirintu snova i pretvorila se u medveda? U najboljem slučaju, ako se vratim na mesto koje sam nekad nazivala domom, biću prava. Sad nemam ni dom, ni sebe, ni dušu.

Vesna Šejić