Daniel Galera - Brada natopljena krvlju (roman)

Ponekad prava odluka izaziva patnju. Patnja ne prija, ali je sastavni deo života.

…

Ljubav je srce očaja.

…

Njegov otac mu je to jednom rekao. Ti mali nikoga i ništa nisi u stanju da mrziš. To ne može da prija.

Daniel Galera (1979) je brazilski pisac, nagrađivan, prevođen. Njegov roman Brada natopljena krvlju govori o junaku kome se ubio otac jer je izgubio snagu i zdravlje, a ostavio mu je u zadatak da uspava njegovu kerušu. On sa kerušom dolazi u jedan pomorski turistički gradić ribolovaca i sujevjerja, kad je sezona prošla. Zna da mu je deda u tom mestu proveo svoje poslednje dane. Dok se raspituje za njegovu sudbinu i grob, nailazi na ćutanje i neprijateljstvo. Postepeno razotkrivanje dedine sudbine, na koga neverovatno liči, ga vodi u niz pogubnih avantura. Ovo je priča i o njegove tri ljubavi, prvu mu je preoteo brat sa kojim se više nikada ne želi videti, nema nameru da mu oprosti izdaju. Druga avantura je lokalna mlada žena koja ima sina sa narkomanom, sa njom brzo prekida vezu jer je sama sklona opijatima. Treću devojku, opet u tom mestu, gubi zbog sujeverja koje je obuzelo. On je bio učesnik na olimpijadi u triatlonu, spada u one takmičare koji su bolji na pripremama, nego na takmičenju. Nastavnik je fizičkog i na ostrvu zarađuje kao uspešan trener plivanja i trčanja. Iznajmio je memljivi stan na obali mora, sa prozorima okrenutim pučini. Dobar deo romana je opis njegovih trčanje, plivanja i za vreme zime, kiše i hladnoće i lepota prirode, plaža, planina oko obale, oblaka koji prete i blistaju, magli na moru. Plivao je u jednom trenutku uz ženku kita i njeno mladunče, tek došlo na svet, dok ga je zasipao veliki i mali šmrk vode koji su ispuštali. Roman je nama egzotičan zbog navika stanovništva, krajolika, hrane koju nismo u prilici da poznajemo, temperamenta junaka. On je čovek kome se desilo pri rođenju da minut nema kiseonika i nestao mu je centar za raspoznavanje lica. Tako ga svako jutro iznenađuje i vlastiti lik u ogledalu. Ljude pamti po nekim karakteristikama i jedini raspoznaje svoje učenice, identične bliznakinje po malim razlikama u plivanju. To je stvarna i retka medicinska pojava koja piscu daje priliku da iz neobičnog uglu opisuje odnose junaka sa drugim ljudima, posebno ženama.

Rekao sam ti da ćeš uvek biti poslednja nada očajnika. A, ti stvarno umeš da misliš na druge, iako ničije lice ne možeš da zapamtiš.

…

Nije reinkarnacija već ponovno rođenje. Više ima veze sa prostiranjem mentalnih stanja kroz vreme. Efekat toga što ti smatraš svojom svešću, koja je u suštini samo privid, takođe nastavlja da deluje u svetu posle tvoje fizičke smrti i uspeva da se ispolji. To su ciklusi. Svest ide dalje, meša se, menja oblik i ponovo se javlja.

…

U njegovom pogledu bilo je nečega, u dnu njegovih sićušnih očiju koje su se jedva videle. Imao je upale čkiljave oči, ali je iz njih izbijao neki gnev od kojeg podilaze žmarci. Tvoj deda je na mene ostavio isti takav utisak.

…

Posmatra ih grupa lešinara koji u jednom trenutku poleću mašući svojim veličanstvenim krilima. To su zastrašujuće ptice kada su na zemlji i prelepe na nebu.

…

Ona nije sitne građe, ali njeno telo kao da nije dovoljno velika scena da prikaže sva njena osećanja.

…

Svaki mesec kašnjenja u izgradnji – jedna luksuzna vila više za njih, na nekom od onih bregova. U zaštićenom delu šume, naravno.

Vesna Šejić