Danijel Banulesku - Ljubim te u dupe, voljeni vođo! (roman)

Bila je to jedna od onih čudnih situacija u kojima život škodi zdravlju.

…

Ustanovljeno je da se samo oni koje pogledaš u oči sećaju tebe.

-            Pusti ih na miru, puste te na miru. Ne pustiš ih na miru, postaneš im drag i nadrljaš.

…

U Kini, porodice osuđenih na smrt prinuđene su da plate metak kojim će biti streljan njihov rođak. U Bikureštu, rezervisti samo plaćaju deset leja da ih ošišaju na nulu.

Danijel Banulesku je napisao grotesku o vladavini Čaušeskua i Rumuniji toga vremena. Kao svaki diktator on ima svoje pesnike kojima je dužnost da ga veličaju i da mu se dive. Jedan od njih velikom vođi obećava pesmu:

-            I kako se zove ta čudesna pesma?

-            Malo se stidim…Ljubim te u dupe, veliki vođo!

-            Posle jedne takve pesme ljudi se pokidaju od smeha, poštovanje nestane i onda nije potrebno više od tri meseca da te skinu s vlasti.

Tako je pisac objasnio naslov romana Ljubim te u dupe, veliki vođo. On je imenom i prezimenom glavni junak romana, pisac koji je nezadovoljan što nema slobode, zapleten u ljubavnu avanturu sa lepoticom sumnjivog ponašanja kojoj se ne može verovati, dakle i ljubavni je roman. Diktator izaziva mržnju 60% stanovništva, kako procenjuje pisac. Mora da ima vernu i snažnu policiju koja sve vidi i sve zna i raspoložena je da muči i zlostavlja bez proverenih razloga, ponekada iz zabave. Što veća moć, to je veći lopovluk, prostitucija i puniji zatvori. Pisac nas vodi u ciganske mahale, stecište lopovluka i slenga i zatvor sa sličnim tipovima. Talentovani lopov gimnazijalac oformi grupu sa idejom da ubiju omraženog vođu. Saznajemo da svako sve zna, sve se posmatra i snima. Poneko se pripusti i prate ga da bi se zabavio vođa, ako pretera lako ga je skloniti.  Niko nikome ne može da veruje. Ljudi Štazije, policije, teže ambiciozno da se približe velikom vođi, ali kada mu se neki od njih približe, bivaju ugroženi. Šta god se desi od letaka pa nadalje - oni stradavaju. Lukavi, kakvi moraju da budu u tom sistemu, oni imaju grupu dežurnih krivaca koje će privesti vođi. Kada budu osuđeni, obećava im se da će uskoro biti pušteni, da će im se platiti odšteta, ali lako je organizovati zatvorenike da im kada ustreba razbiju glavu. Na svakom mestu je produžena ruka vlasti. Na velikom gradilištu su radnici, njihova lukavstva i način na koji žive. Inače, u zemlji nema namirnica, struje, grejanja. Piscu se sve poluge vlasti čine povezane i ne vidi izlaz. Krajnja scena je kada ga sam vođa privede u svoja kola da mu obeća da će njegov roman objaviti u koliko god hoće promeraka, napraviti ga najznačanijim piscem, tvorcem himne, ako ga napiše u određenom roku sa kakvom god hoće temom, bez cenzure. Ako ne, ode mu glava. Posle ovog romana su nastala još pet u nizu, u poeziji bi se reklo ciklusu. Roman je pisan 2008. u Štutgartu i 2009. u Bukureštu, a objavljen 2015. godine, a mi smo ga mogli čitati kroz pet godina. A sudbina velikog maga i njegove žene, koju narod u vicevima krivi za većinu zala, je poznata.

Ako vam je dosadilo da gradite komunizam i ako hoćete da vas nateram da gradite još  nešto, zašto mene ne obavestite.

…

Moja ideja je da upišete, jedne noći, sve nas Rumune u Sekurititeu… Sve što je prešlo uzrast od deset godina da te noći legne kao civil, a stradan da se probudi kao sekurutista.

…

Skoro svakog dana Nikolaj Čaušesku okuplja stanovništvo da bi mu dozvoljavao da ga obožava.

…

Zadovoljavali su se malim. Masakrirali su napadače kroz istoriju lukavstvom, slugaranjstvom i podsmehom.

Vesna Šejić