Danijel Kelman - F (roman)

Poreklo svih stvari ovog sveta je nejasno i nesigurno.

…

Ne radi se više onako kako su pre radili idioti koji su doveli do krize. Država je toliko novca upumpala u sistem da čovek prosto ne zna šta s njim da radi.

Danijel Kelman (1975) je uspešan nemački pisac, nagrađivan, prevođen, studirao filozofiju i književnost. F je porodični roman, prati tri generacije. Porodice su rasute. Otac Artur je napustio jedno dete, pa ga se prisetio kada je imao sedam godina, pa blizance iz drugog braka. On je pisac i saznajemo sadržaj njegovih pet romana, pretposlednji govori o nekoliko kolena porodice, to je zbrka sudbina, svi muški članovi su umrli, samo se jedan ponekada pojavljuje kao duh u odsudnim trenucima, jedan je pak imao dete sa crnkinjom služavkom, pa se dvaput rađaju crne bebe, ničim izazvane, što razara brakove. Artur u dijalogu sa Hegelom veruje da ništa stvarno ne postoji, sve je naša fikcija, ako smo i mi stvarni. Svi likovi su kontradiktorni. Martin, najstariji sin, je nevernik, nesiguran u sebe, ne snalazi se i bira sveštenički poziv jer ga odora i položaj štite od sveta. Erik, jedan od blizanaca, je vodeća ličnost velike konsalting firme, veruju mu u velikim transakcijama, a on je na teškim antidepresivima, dalek stvarnosti i čeka bankrot. Kriza će ga spasiti i ubediti da postoji Bog koji o njemu brine. Ivan je slikar koji ne veruje u svoj talenat i preuzima biografiju znatno starijeg ljubavnika tako što falsifikuje njegov stil i od njega kao aukcionar načini poznatog slikara. Prilika za pisca da esejistički izloži svoju sumnju u procenu umetničke vrednosti, sve je pitanje dobrog plasiranja. Ivan je prevario ceo umetnički svet, a postradao od maloletnih delikvenata. Tako roman teče od odisejevske sudbine junaka, filozofske osnove, pa do kriminalističkog momenta vrlo ubedljivo opisanog. Pojavljuje se i teza da je za sve kriva i psihologija; da nam nije nametnuta šematizovana vizija sebe živeli bi smo srećno i nesvesno. Ta zbrka je slika života u imperijalnoj, ekonomski i politički moćnoj Nemačkoj. Erik će posle kratke pauze i trenutne ekonomske nemoći da kupuje najskuplje lekove doći do neke stabilnosti i vratiti se na konsalting tržište.

Na cilj stižu samo oni koji nikoga ne zarezuju.

…

Prvobitni ljudi su stvorili predstave rastrgnutih bogova. Pre hrišćanske ere postojali je legenda o Orfeju, koji je sišao u donji svet i koga su rastrgnuli duhovi osvete. A pre nje postojalo je predanje o Ozirisu, koji je sišao u donji svet i čije je rastrgnuto telo sastavljeno i oživelo u carstvu mrtvih. Stari i krvavi san. San koji se dan za danom ostvaruje na hiljade mesta.

…

Kako možemo voleti druge ljude ako u njima ne vidimo Božiju tvorevinu, čak ih doživljavamo kao sticaj slučajnih okolnosti. Ako su oni samo smetenjaci koji se bore za karijeru, ako su samo sisari  sa probavnim smetnjama i bolovima u krstima, kako možemo prema njima osećati sažaljenje i simpatiju? Kako voleti svet ako on nije deo onoga koji je po svojoj suštini – ljubav.

…

Dante nije opisao pakao. Dante opisuje istinu našeg života. Mi smo svake noći u paklu, u trenucima istine koje nazivamo noćnom morom. Ma šta da je pakao, san su vrata na koja on ulazi u naš život. Večna kazna, to je snivanje bez buđenja.

…

Nikako nemoj ići kod psihologa, ni terapija ti ne treba. Od njih ne traži savete kako da živiš. Oni čoveka uče samo popuštanju svojim strastima. Uče ga da traži izgovore.

…

U umetnosti srednjeg veka spoljašnji izgled bio je izraz duše prikazanog lika: zli – ružni, dobri – lepi. Devetnaesti vek je utvrdio kako je to besmislica. Ali dosadašnje iskustvo uči nas da je srednji vek možda bio u pravu.

Vesna Šejić