Darja Dezombre - Mašin greh (roman)

U siromaštvu i bedi ljudi su prodavali parne organe.

…

Ne valja ka dobru ići zlim putevima.

Darja Dezombre je završila sve važne škole u Rusiji a sada, iako nagrađivana u domovini, živi sa porodicom u Briselu. Njen roman Mašin greh je kriminalistički sa otkrivanjem enigme ko je masovni ubica. Dešava se niz ubistava na stravičan način i Maši koja se našla kao pripravnik mrzovoljnog detektiva svojim velikim obrazovanjem i zahvaljujući svom drugu iz ranog detinjstva nalazi motive, mesto i smisao ubijanja. Konačno razrešenje će dati detektiv i od nabusitog čoveka postati Mašin zaljubljeni zaštitnik. Ubica je na putu mitarstva, pridržavajući se mape srednjovekovne Moskve koja je građena da bude novi Jerusalim, kada je Konstantinopolj izgubio samostalnost i nekrst u njega ušao. Kažnjavaju se svi grešnici koji vrše grehe obeležene u Otkrovenju Jovanovom na užasan način kako je tamo i opisan. Sva ubistva se vrte oko Maše. Darja D. je opisujući ubijene grešnike dala sliku društva i svih nepravdi koje se dešavaju, pijanstava, zlostavljanje u porodici, pedofilije, nepravdi koje čine moćnici, laži, korupcije, ljudi iz vojne i medicinske uprave koji se bogate preprodajom svih organa regruta bez očeva, nemara koji dovodi do masovne tragične posledice. Priču oživljava i ljubavni trougao u životu Mašine majke, kao što saznajemo i za dva muškarca koja se bore za njenu ljubav. Jasne su društvene razlike od raskoši do potpune bede na selu, tako ako se usresredimo na socijalna pitanja možemo roman čitati i kao satiru društva. Kako je hrišćanski moral pokretač grešnika, to je roman na neobičan način religiozan. Citiraju se stari srednjovekovni spisi. Atmosfera je gotska, a napetost i gađenje stvarni. U pravoslavlju nema čistilišta, ili si anđeo, ili ćeš u pakao. Ubica sa grehom na srcu rešava da mu pakao pripada i onda će olakšati dušu tako što će poubijati niz grešnika i tako osloboditi svet patnje, koliko mu je u moći.

Guvernerovu ženu mnogi nisu voleli – ogroman broj ljudi je u većoj ili manjoj meri zavisio od njenih bezbrojnih preduzeća. Ljudi su bili prinuđeni da daju mito, da se ulizuju, kako bi umilostivili svemoćnu vladarku oblasti. Ljudmila Turina vladala je čeličnom rukom: firme su napredovale, novac se slivao na račun u švajcarskoj banci, u Londonu se gradila vila, o kojoj su takođe novine pisale dugo, kao, pa sramota je to tako… znate to, pa tako… Izbegavali su konkretne glagole, čak i sinonime, jer se Ljudmila sa onim koji bi tako nešto dozvolio razračunavala na sudu i dovodila ih do prosijačkog štapa.

…

U srednjovekovnim glavama naših predaka sve je bilo jasno i precizno: ako Moskva postane Novi Jerusalem, onda će , dakle dobiti prvenstvo u sticanju Carstva nebeskog. Prema tome, svi hrišćani koji su je naseljavali stajaće prvi u redu na ulazak u raj, a na čelu će biti njihov vladar. Eto zašto su u Moskvu donosili svetinje i relikvije iz celog sveta. Stvar nije bila u ličnoj pobožnosti cara, ne! Već u državnoj politici koja je ujedinila zemlju – što više svetinja grad skupi, to on sam postaje „svetiji“.

…

Osećali su kako toplina svakim časom nestaje iz njihovih duša. I stvar nije bila u mučenjima, čak ni u nemilosti ubice. Nego u svetu koji postaje sve strašniji.

…

Rusija se toliko izmučila, toliko su se poigravali ljudskim dušama, mozak su nam obrtali na različite strane: čas okreni nalevo u komunizam, čas nadesno: vidi kako cveta kapitalizam! A omladina – ona želi da se vrati na izvore tradicije. A dublje od staroverja nema gde više da se kopa.

…

Najvažnije je što je pacijentkinja imala muža. Policajca. Ali onaj tip policajca koji bi, samo da obuče kožnu jaknu i obrije glavu, izgledao kao pravi pravcati bandit, to je kod vas česta pojava, nemojte mi zameriti. I oči su mu tako nekako, da se blago izrazim nedobroćudne.

Vesna Šejić