David Diop - Braća po duši (roman)

Privremeno ludilo omogućuje da se zaboravi istina o mecima. U ratu privremeno ludilo je sestra hrabrosti.

…

Boga mi moga, neće imati drugog izbora nego da se nadaju da će me po povratku sa odmora vojnici jednakih plavih očiju ubiti, kako bi me se oni otarasili bez previše buke. U ratu, kad imate problema sa nekim od svojih vojnika, pobrinete se da ga ubiju neprijatelji. Praktičnije je.

…

Nema kraja stvaranju čoveka, sve dok je živ.

David Diop je rođen u Francuskoj, živeo u Senegalu, vratio se u Francusku na univerzitet Po kao kulturni istraživač i predavač. Od niza romana napisanih povodom stogodišnjice Velikog rata ovaj je posve drugačiji. Govori o dva mladića Senegalca koji su se regrutovali da budu francuski ratnici. Jedan zato što je već obrazovan i želi da se pridruži civilizovanom društvu, promeni svoju sudbinu i položaj svoga plemena i njegov više nego brat koji ga sledi. Rasli su zajedno. Alfa Ndijaj je sin ratara i kćerke stočara koja mu je četvrta žena. Kada mu je majka pošla da traži oca i petoricu braće i nestala, njegov više nego brat ga je odveo svojoj majci da ga usvoji. Rastao je tako što je razvijao svoju snagu, uživao u moći svojih mišića i nikada ne bi krenuo iz sela da nije trebalo slediti prijatelja. On nije mislio, nije mu trebalo. Kada su počeli da ratuju, slabiji i pametniji je ubijen tako što mu je rasporen stomak, to je uradio plavooki ratnik. Tada je počeo da misli i da se sveti, da ubija neprijatelja, svake noći po jednog kome bi rasparao stomak, odsecao ruku i donosi je u vod. U početku su mu se divili, a onda da ga se pribojavaju i na kraju da ga šalju na oporavak. On nije pismen, ne govori francuski, rat nije njegov, nije deo te civilizacije, jedini cilj mu je da osveti prijatelja, saplemenika. Obraća se svojim bogovima, duhovima i razume svet iz neočekivanog ugla, ali ga razume. Njegovom plemenu su ponudili da gaje kikiriki. Još njegov otac se tome suprotstavio shvatajući da će tako biti ovisni i izgubiti zemlju kojom su mogli da hrane sebe i svoje goste, bogove. To je drugačiji način mišljenja i za njega, čokoladnog, rat među plavookima nema nikakvog smisla. On je sebi lep i seća se devojke iz plemena koja ga je odabrala i podarila mu ljubavno iskustvo. To ga drži. Nije potlačen, drugačiji, on je u pravu sa svojim osećanjem sveta.

Ako si mi brat, drugi iz detinjstva, ako si onaj koga oduvek poznajem, koga volim kao što volim majku i oca, onda te drugi put preklinjem da me zakolješ. Je l te zabavlja da me slušaš kako jecam kao dečačić? Da gledaš kako moje dostojanstvo beži, jer me se stidi.

… 

Nije na tebi da mu oduzimaš život. Nemoj da misliš da si božja ruka. Nemoj da misliš da si đavolova ruka. Alfa Ndijaj, hoćeš li moći da se pojaviš pored Madembinim ocem i majkom znajući da si ga upravo ti dokrajčio, da si ti dovršio posao neprijatelja plavih očiju.

…

Oni misle da je neprijateljski metak što će ih pogoditi navođen, da ga vodi neko zao, neko loš, neko zlonameran. Veruju da sam ja taj zli, taj loš, taj zlonameran čovek. Boga mi moga, oni misle rđavo i veoma malo.

…

Fari je bila veoma, veoma dirljiva. Fari je imala glas tih kao pljuskanje reke po kojoj krstare piroge u jutrima kad se riba lovi u tišini. Farin osmeh je bio zora. Fari je imala oči košute i lava u isti mah.

…

Prevođenje je jedna od retkih ljudskih aktivnosti u kojima smo primorani da lažemo o pojedinostima da bismo doneli istinu na celinu.

Vesna Šejić