David Grosman - Život se sa mnom mnogo poigrao (roman)

Um je zahtevna stvar, iscrpljujuća. Treba mnogo voditi računa o lancu činjenica koje stižu u određenom redu.

…

-     Da li si imala advokata?

-     Advokata? Ti si poludela, dete? Pedeset hiljada ljudi su tako odveli kao pse, bez suđenja, u razne Titove logore. Samo ovde, na Golom otoku umrlo je pet hiljada ljudi. Ubili su ih ili su se sami ubili. A ti kažeš – advokata.

David Grosman (1954) je u romanu Život se sa mnom mnogo poigrao opisao muke življenja, sukobe i traume u tri generacije zbog boravka Vere na Golom otoku. Radnja se odvija u Izraelu i na Golom otoku. Vera je Jevrejka, odrasla uz strogog i bogatog oca Mađara i majke koju je on zanemarivao i ona joj je bila podrška: U Čakovcu smo blizu granice sa Mađarskom i Austrijom. Odlazili smo u pozorište i operu kako u Budimpeštu tako i u Beču. To je bila naša kultura, Mađarski nam je bio prvi jezik. Tako ja nisam bila balkanska Jevrejka, a ni Jevrejka iz geta. Ja sam Jevrejka iz Centralne Evrope! Najistinskija! Nema više takvih Evropljana poput mene! Zaljubila se u Marka, siromašnog, mršavog, bolešljivog, visokog, sa prodornim očima, Goja. Gospodine poručniče, kragna vam je pocepana. – mladić mu je odgovorio – To je moja jedina kragna kako za odlazak u crkvu tako i za umiranje. Nemam drugu. Sin sam seljaka bezemljaša. Voleli su se romantično, rodila im se kćerka Nina, bili u ratu hrabri borci, on istaknut. Došlo je vreme kada je on priveden kao izdajnik, voli Staljina, ubio se u ćeliji, možda. Ona je ucenjena da ili napiše priznanje da je on izdajnik, ili će u zatvor, odvojena od kćerke, možda bačene na ulicu, devojčice. Nije pristala da potpiše, da izda ljubav, smisao svog života, i ostalo je da se ceo život jede što je kćerku izdala. Ustvari, u to vreme prekih sudova, torture, bezakonja ta ucena ili-ili se nama koji smo sve o Golorm otoku mogli pročitati u delima Dragoslava Mihajlovića čini da je samo deo zlostavljanja. Nije mnogo verovatno da bi je pustili, ili da im je bila važna sudbina devojčice. Tako da ta dilema koja je otrovala tri generacije nije ubedljiva. Znamo da se nepoštovanje prava samo nakalemilo na dalju sudbinu u ovim krajevima, zakon neće generacijama biti prepreka ljudima željnim vlasti i moći. Verini roditelji su stradali u Aušvicu, ali zatvorenica na Golom otoku je tvrdila da joj je i tamo u tom Aušvicu bilo manje strašno. Nina, Verina kćerka, će iz te tragedije izaći divlja i usamljena, uleteti u brak sa Rafaelom, Verinim pastorkom, roditi kćerku Gili i pobeći u svet da ih zaštiti od sebe i utoli svog đavola, podajući se gomilama muškaraca, ma gde bila. Gili će odgojiti otac i tako se mržnja nasleđuje. Odlaze sa Verom koja sada ima devedeset godina na to ukleto ostrvo i tamo pronalaze međusobno razumevanje. Kada se tako poređaju delovi radnje izgleda poznato i možda banalno, ali prefinjeno praćeni psihološki profili junaka i vešto vođena radnja čini roman krajnje zanimljivim. Većina ličnosti iz romana su stvarni ljudi koji su piscu ispričali svoje živote.

Vera suvo otpljune. Ovaj put na levu stranu. Jednom ću napisati ceo rečnik njenog pljuvanja.

…

Bilo je to na maturskoj proslavi i ovde u Hrvatskoj, u mom rodnom gradu Čakovcu koji je nekada bio deo Mađarske i zvao se Čaktornija.

…

Kod mene ovde… odjednom se snažno udarila po potiljku. – Kako je mnogo tajni i laži, kako da ne poludim od toga, reci mi. Kako da sačuvam sadnicu u toj maloj saksiji.

…

Ko ima maštu, na ovom ostrvu više pati od onog ko nema.

…

Ona zna da ne sme da priča. Ima među njima onih koje će preneti informacije, ima i stražarki  preobučenih u zatvorenice, a ima i provokatorki koje rade s punom platom za glavno sedište Udbe u Beogradu.

Vesna Šejić