Dejan Tiago Stanković - Zamalek (roman)

Da nije kairskih ljudi i beštija, pustinja bi, česticu po česticu, polagano progutala grad.

…

Egipatska poslovica kaže: Čovek planira, a Bog se smeje.

…

I kamen da nosiš u džepu tolike godine, nedostajao bi ti kad nestane.

…

Učini sevap i baci ga u more, ako riba ne bude znala, Alah će znati.

Zamalek je naselje u Kairu gde žive stranci, umetnici, ugledniji ljudi, gde je srpska ambasada, i niz prodavnica, takođe je i Roman o kismetu (sudbini). Dejan Tiago Stanković će za pripovedača odabrati Amerikanku čija je majka iz Jugoslavije, te je tako od nje i babe koja nikada nije naučila engleski progovorila i naš jezik. Kada je stigla u Kairo sa svojim mužem, upoznala je šetajući se i zavirujući u antikvarnice Konstantina Kostu Preradovića, uglednog poznavaoca antikviteta, čoveka koji je lepo pripovedao o svojim eksponatima i tako dizao cenu. Njegov život je centralna tema romana, uz to i način života građana Kaira sa verovanjima, običajima, strahovima, podvalama. Kosta je bio gardista jugoslovenskog kralja, skoro njegov vršnjak. Kada je počeo rat i bekstvo, na putu su stigli do Kaira i Kostu zaboravili. Nije stigao do Londona, ostao je tu gde se našao. Naišao je na starog Jevrejina, vlasnika skupocene antikvarnice i kad je progon Jevreja krenuo i u Egiptu, on beži u Beč, umire, a radnja ostaje Kosti. Arnu, našu junakinju i pripovedača, će Kosta zaposliti i ona će, iako je planirala da ode u Evropu kroz četiri ostati tu dvadeset godina. Kada smo u Egiptu i na Nilu nije neobično što će to biti i roman sa ubistvom, ali bez Poaroa. Istraga neće biti glavna intriga kao kod Agate Kristi, nego delo surovosti egipatske policije gde svaka stanica ima sobu za mučenje po formi bliskoj inkviziciji. Sve jako dugo traje i za sve se daje očekivani bakšiš. To je zemlja koja ide u istoriji unatrag, žene su ponovo obespravljene, muškarci se vraćaju starim odnosima korupcije i javašluka. U romanu susrećemo i niz epizodnih junaka. Kopti imaju jednu ženu, muslimani po četiri. Kad dođu strankinje, zaljube se u evropski obrazovanog Egipćanina i suoče se sa obespravljenošću kakvu nisu mogle ni da zamisle. Lukave bogataške kćerke imaju mnogo više mogućnosti i prava, sve zavisi koliko pametno uspostave bračnu trgovinu. U romanu pored egzotike su u krokiju pokazane i političke situacije koje su se kroz decenije menjale. To je zemlja sa 96% pustinje, a ostatku uz Nil preti zatrpavanje peskom; opis klime, suvoće, pogled iz Arninog stana na piramide je deo atmosfere romana.

Tahir je bio od prave gospode, delikatne na delima i rečima, s kojima se pije džin-tonik i od kojih su u zajam uzima kravata za operu. Aleks ga je zvao kraljem eufemizama jer je depresiju zvao melanholija, bolest neprijatnom epizodom, smrt tužnim događajem, ljutnju nezadovoljstvom, bes temperamentnošću. On je uvek bio udešen i namirisan, prijatan i umeren.

…

Kuran je više konzervativni zakon nego duhovni tekst. Knjiga se bavi svim aspektima života jednog stanovnika Arabije u šestom veku i propisuje striktne mere koje su bile neophodne da bi se imalo koliko toliko organizovano društvo u to doba na jednom tako surovom mestu kakva je Arabijska pustinja gde je živeo Muhamed i gde je razgovarao s Bogom.

…

Imao je besprekorno odelo, s belom košuljom i maramicom u džepu. Imao je kravatu sa zlatnom iglom, zlatan prsten, negovane ruke i duže nokte, kao gitarista, posebno onaj na malom prstu, da svako zna da efendija nikad nije teže od olovke podigao.

…

Ako je pravda spora svuda, koliko li je spora u državi koja na istom prostoru traje već sedam hiljada godina?

Vesna Šejić