Didje Dekoan - Nadleštvo za bašte i ribnjake (roman)

Osamsto hiljada bogova vladalo je Japanom, čak bi i skromna sandala od pirinčane slame mogla biti obitavalište nekog duha.

Didje Dekoan je poznati francuski pisac i scenarista nekih od najpoznatijih istorijskih filmova. Nadleštvo za bašte i ribnjake je roman koji je delimično etnološka studija japanskog života iz vremena kada je vladao mladi princ, sve strano je bilo zabranjeno, čak i ne pretpostavljaju da išta ima preko granice, a u carstvu vladaju sukobi dva plemićka klana. Saznajemo kakvi su svadbeni običaji na selu kada si bogat, kad siromašan, putuje se peške drumovima, krčme na putu pružaju usluge prostitutki, čak je opisana i  priroda usluga kakve se od njih očekuju. Amakusa Mijuki, glavna junakinja romana, je krenula na dugi put da odnese šarane u carske ribnjake jer joj je muž stradao. On je lovio i odgajao šarane. Nosio ih je tri puta godišnje preko planine do dvora. Sada kada njega nema, njegova udovica preuzima tu dužnost da bi mu spasila čast kao i selo. Na tom putešestviju i povratku doživljava razne nepogode koje su deo radnje romana. Preovlađuju opisi šuma, doline reke, mirisi koji će kasnije biti i deo zapleta. Mijuki je hrabra, razumna iako neobrazovana mlada žena. Njena strastvena čežnja za pokojnim mužem je deo romana kao i niz slikovitih epizodnih junaka koje sreće na svom putešestviju. Da bi Dekoan napisao takav istorijski roman na kraju nam je dao obimni spisak literature koju je konsultovao.

...

Kada se jedne noći zatekao u Hejankjou, krećući se obodom carske palate, Kacuro je čuo glas dvorske dame koja je pevala o princezi, stanovnici Meseca koja se zvala Kaguja. Otac ju je poslao na Zemlju da je zaštiti od rata koji je pustošio nebo, te se Kaguja obrela skrivena u srčiki bambusa. Stari seljak, koji je živo od seče bambusa, odsekao je stabljiku u kojoj se krila princeza, i u obličju bebe veličine malog prsta čekala da bude pronađena. Posle niza nedaća, pošto je uveselila stare dane seljaka i njegove žene, Kaguja je mogla da se vrati na rodni Mesec – a upravo taj povratak simbolizuje bubice koje u trzajima plivaju prema odblesku punog meseca. 

…

Događaj se zbio tokom noći Majmuna kada se nalaže da se odoleva snu, jer se te noći crvi uvlače u pospana ljudska tela da im ukradu tajne koje se nikome ne odaju – što crvi posle rade s tim tajnama , kako se njima koriste, niko o tome nije ništa znao, ali već je bilo dovoljno nelagodno osetiti da su nam misli koje bismo radije zadržali duboko potisnutim  pokradene.

…

Bogovi su stvorili ništavilo da bi ubedili čoveka da ga popuni. Nije prisustvo bilo ono koje je upravljalo svetom, koje ga je ispunjavalo: bila je to praznina, odsustvo, ispražnjenost, iščeznuće. Sve beše ništa. Nesporazum je proisticao iz toga što se još iz prapočetka verovalo da živeti znači posedovati nešto, ali to nimalo  nije slučaj, čitav svet i kosmos beše neotelotvoren, tanan i nedodirljiv, kao prolazak gospođice između dve izmaglice u snu jednog cara.

Vesna Šejić